.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20523/2022
08.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Branka Stanića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilja AA, mal. BB i mal. VV, čiji je zakonski zastupnik AA, sve iz ..., čiji je punomoćnik Marko Tomović, advokat iz ..., protiv tuženih „Kondivik usluge“ d.o.o. Vršac u likvidaciji i Kompaniije „Takovo“ d.o.o. Gornji Milanovac, čiji je zajednički punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/21 od 12.05.2022. godine, u sednici održanoj 08.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/21 od 12.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/21 od 12.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 346/2019 od 24.05.2021. godine, stavovima prvim, drugim i trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezani da solidarno isplate tužiljama i to: tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta bliskog lica – bračnog druga GG i tužiljama mal. BB i mal. VV, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naročito teškog invaliditeta bliskog lica – oca GG iznose od po 500.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 24.05.2021. godine kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, tuženi su obavezani da tužiljama solidarno naknade troškove parničnog postupka od 225.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2537/21 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke, tako što su tuženi obavezani da tužiljama solidarno naknade troškove parničnog postupka od 441.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene članova 200. i 201. Zakona o obligacionim odnosima, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Tuženi ukazuju na postojanje drugačijih odluka što nužno ne znači i drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.05.2018. godine, radi naknade nematerijalne štete, a podneskom od 06.04.2020. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svaku tužilju pojedinačno. S obzirom da one nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, vrednost predmeta spora u odnosu na tužilje je po 500.000,00. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
