.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20523/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11883/20 od 16.03.2023. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11883/20 od 16.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11883/20 od 16.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 11883/20 od 16.03.2023. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26815/19 od 16.12.2019. godine i obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 1.736,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2016. godine do isplate, na ime duga i ukupan iznos od 73.500,00 dinara, na ime troškova prvostepenog i žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za isplatu zatezne kamate na iznos troškova veštačenja, u situaciji u kojoj je pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Osnovnog suda u Vranju Ki. br. 532/11 od 13.10.2011. godine, naloženo računovodstvu suda da tužiocu u svojstvu veštaka plati nagradu i naknadu za obavljeno veštačenje u krivičnom postupku pod označenim brojem, a tužena nije dobrovoljno ispunila svoju obavezu, zbog čega je tužilac naplatio glavni dug u postupku izvršenja. Tužena je propuštanjem roka za dobrovoljno izmirenje obaveze plaćanja troškova pala u docnju i zato je u obavezi da tužiocu plati zateznu kamatu. Sledstveno izloženom, obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom zahtevu tužioca ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pravni stav zastupljen u odlukama revizijskog suda na koji revident ukazuje, da zahtev za isplatu zatezne kamate na pravnosnažno dosuđeni iznos troškova parničnog postupka ne može biti predmet posebne parnice, odnosi se na parnični postupak i ne primenjuje se u konkretnom slučaju, a presuda Rev 1377/16 od 27.10.2016. godine nije dokaz različitog postupanja sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Imajući u vidu da nisu ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potražiavanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podonošenja tužbe (član 468. stav 1.) i da u sporu male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6.), kao i da je revizija nedozvoljena (član 410. stav 2. tačka 5.) ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
U ovom postupku tužba je podneta 01.11.2016. godine, radi isplate iznosa od 1.736,75 dinara, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Nije od uticaja što je pobijanom presudom prvostepena presuda preinačena, jer se u sporu male vrednosti ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena kad drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
