U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za planiranje, projektovanje, inženjering i nadzor AA doo sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Milan Zelen, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Viši sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6083/21 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 19.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6083/21 od 06.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6083/21 od 06.04.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 7595/18 od 24.08.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde, Viši sud u Beogradu da tužiocu Preduzeću za planiranje, projektovanje, inženjering i nadzor AA doo Beograd, isplati iznos od 1.436.245.395,00 dinara za zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 267.600,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je aktivno privredno društvo sa ograničenom odgovornošću, osnovano 10.10.2001. godine, radi obavljanja delatnosti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, čiji je osnivač i član AA obavljao funkciju direktora do juna 2012. godine, od kada tu funkciju obavlja njegov sin BB, jer je AA, zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi krivičnog dela nepropisano i nepravilno izvođenje građevinskih radova, bio u pritvoru počev od 26.10.2011. godine do 15.06.2012. godine kada je pušten na slobodu, a presudom donetom dana 21.09.2017. godine je oslobođen od optužbe. Do pritvaranja je AA imao bogatu referentnu listu, zbog čega je tužilac dobijao poslove, zapošljavao veliki broj zaposlenih i imao značajna sredstva, te je sve do septembra 2011. godine poslovao sa velikim uspehom kao lider u građevinskoj industriji, posebno u delu konstrukcije i adaptacije, pri čemu su 100% klijenata bili državni organi. Nakon 2011. godine pa sve do 2017. godine preduzeće je počelo da posluje sa izrazitim gubicima, negativnim maržama dobiti, smanjenom vrednošću osnovnih sredstava, smanjenim neto prihodima, zalihama, potraživanjima od kupaca i kapitalom, a danas postoji još samo na papiru i gasi se, pošto je kompletno prodato sa mehanizacijom, a radnicima su isplaćene otpremnine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je ocenio da iz izvedenih dokaza ne proizlazi uzročno posledična veza između neosnovanog pritvaranja direktora tužioca i prestanka rada preduzeća usled gubitka poslova, zbog čega nema osnova za dosuđivanje naknade štete u vidu izmakle dobiti. Tužilac nije dokazao u postupku da je isključivo krivični postupak protiv direktora tužioca uslovio neuspeh preduzeća na tenderima koji su usledili, a činjenica je da su posebni prihodi i uspesi tužioca do tada poticali samo iz poslova sa državom, sama po sebi ne upućuje na zaključak da bi do radnog angažovanja tužioca od strane države došlo da aktuelni direktor nije neosnovano lišen slobode.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepene presude, ocenjujući pri tome kao pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilac ne polaže pravo na naknadu štete zbog izgubljene dobiti od tužene, jer šteta na koju u tužbi ukazuje, kao na posledicu neosnovanog pritvaranja direktora nije u uzročnoj vezi sa radnjama za koje bi tužena odgovarala.

Vrhovni sud smatra da je u pobijanoj odluci pravilno primenjeno materijalno pravo, za šta su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud. Suprotno navodima revizije, u periodu pritvaranja vlasnika i direktora tužioca AA, funkciju direktora je obavljao BB, što znači da je tužilac imao direktora i bio u mogućnosti da obavlja svoje poslovanje.

Neosnovani su navodi revizije da je u konkretnom slučaju uzročna veza između nastanka štete i protivpravnih i nezakonitih radnji tužene jasna. Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da u toku postupka tužilac nije dokazao da je imao dogovorene poslove koji nisu realizovni isključivo zbog pritvaranja i krivičnog postupka koji je vođen protiv direktora tužioca, kao ni da bi, da nije bilo te činjenice, tužiocu sasvim izvesno bili povereni određeni poslovi. U tom smislu, na drugačiju odluku, ne utiču ni navodi revizije kojima se ukazuje na ukupno ostvareni prihod tužioca u vremenskom intervalu od 2006-2011. godine.

Elementi koji formiraju odgovornost nekog lica za pričinjenu štetu sadržani su u odredbama člana 155. i 158. Zakona o obligaconim odnosima. To su postojanje štete na strani oštećenog, nedopuštena-protivpravna radnja ili propuštanje na strani štetenika i uzročno-posledična veza između protivpravne radnje ili propuštanja i nastale štete. Kod utvrđivanja uzročno posledične veze između nastale štete i radnje štetnika, ne može se smatrati adekvatnim svaki uzrok štete, već samo onaj događaj koji ima naročiti značaj, naročiti intenzitet pri nastupanju štete. Uzročna veza postoji samo između onog događaja, koji po redovnom toku stvari i iskustvu svakodnevnog života ima za posledicu određenu štetu. Ne može se smatrati da je svaki događaj prouzrokovao štetu, makar i da postoji činjenica da je posredno uslovio nastanak štete. S tim u vezi pravno je relevantan svaki i samo onaj događaj, nezavisno od ljudskog delovanja, koji je adekvatan uzrok štete.

Odredbom člana 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da oštećeni ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi. Stavom trećim te odredbe, pri oceni visine izmakle koristi, uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Iz navedene odredbe proizlazi da je izgubljena korist vrsta materijalne štete čija se visina određuje prema dobitku koji se mogao osnovano očekivati po redovnom toku stvari ili prema nekim posebnim okolnostima. Pravo na naknadu štete zbog izmakle koristi oštećeni će imati samo ako je prema onome što se u životu redovno dešava ili prema posebnim okolnostima slučaja izvesno (van razumne sumnje) da bi tu korist i ostvario. Pri tome, nije dovoljno neko optimističko predviđanje dobitka i nije dovoljno da je oštećeni planirao dobitak. Dobitak za koji se po subjektivnim procenama i željama poverioca pretpostavilo da će nastupiti, ne uzima se u obzir prilikom odmeravanja naknade štete. To znači da oštećeni treba da dokaže da je u pitanju dobitak koji bi svakako nastao, da postoji razumna verovatnoća u pogledu ostvarivanja takve koristi.

U konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da bi, prema redovnom toku stvari ostvario dobit koju potražuje od tužene, a za koju tvrdi da je izostanak te dobiti prouzrokovan neosnovanim pritvaranjem direktora tužioca. Pored toga što nije dokazao postojanje izmakle dobiti tužilac nije dokazao ni da postoji uzročno posledična veza između štete za koju tvrdi da bi je pretrpeo i radnji tužene.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković