Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Ćosić, advokat u ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa punomoćnik Mirća Popi, advokat u ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3017/18 od 10.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3017/18 od 10.01.2019. godine u preinačujućem delu i u delu odluke o troškovima postupka i predmet u tom delu vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1160/17 od 27.04.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su bez pravnog dejstva ugovor o poklonu zaključen između BB i tužene VV, solemnizovan pod brojem OPU: 55-2015 dana 21.01.2015. godine, i ugovor o kupoprodaji zaključen između VV i GG, solemnizovan pod brojem OPU: 422- 2016 dana 30.03.2016. godine, prema tužilji, kojim je vršeno raspolaganje i promet nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti br. ... KO ... i u list nepokretnosti br. ... KO ..., bliže opisanih u ugovorima i izrekama prvostepene i drugostepene presude; stavom drugim izreke obavezan je tuženi GG da dozvoli i da trpi da tužilja namiri svoje potraživanje u iznosu od 4.800,00 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2013. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, 65.874,00 dinara na ime troškova parničnog postupka i 57.336,60 dinara na ime troškova izvršnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja sudske odluke do isplate, prodajom nepokretnosti i pokretnosti iz stava prvog izreke; stavom trećim izreke obavezan je tuženi BB da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 64.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3017/18 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženih je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je utvrđeno da je bez pravnog dejstva ugovor o poklonu solemnizovan pod brojem OPU: 55-2015 dana 21.01.20015. godine prema tužilji do visine njenog potraživanja, a preinačena tako što je odbijen deo tužbenog zahteva da se utvrdi da je bez pravnog dejstva ugovor o kupoprodaji solemnizovan pod brojem OPU: 422-2016 dana 30.03.2016. godine prema tužilji i da se obaveže tuženi GG da dozvoli i trpi da tužilja namiri svoje potraživanje prodajom nepokretnosti i pokretnosti koje su predmet ugovora i zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđen iznos troškova parničnog postupka od 61.200,00 dinara za period od 29.05.2017. godine do izvršnosti presude, dok je u preostalom delu odluka o troškovima postupka potvrđena; stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, pobijajući je u preinačenom delu kojim je odbijen deo tužbenog zahteva.

Revizija tužilje protiv pobijane drugostepene pravnosnažne presude dozvoljena je na osnovu člana 403. stava 2. tačke 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18).

Odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv pobijane drugostepene presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kojem su zasnovane nižestepene presude, presudom zbog propuštanja P 1191/14 od 12.12.2014. godine, koja je pravnosnažna 28.01.2016. godine, tuženi BB obavezan je da tužilji isplati iznos od 4.800,00 evra i troškove postupka u iznosu od 65.874,00 dinara.

Dana 21.01.2015. godine tuženi BB je, kao poklonodavac, zaključio ugovor o poklonu za tuženom BB, kao poklonoprimcem, čiji su predmet nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., parc. br. ..., ... i ..., porodična stambena zgrada izgrađena na parc. br. ... upisana u list nepokretnosti br. ... KO ... i ½ dela na nepokretnosti upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., parc. br. ... i 90 ovaca, 30 jaganjaca i 12 krmača. Na poklonjenim nepokretnostima je konstituisano pravo doživotnog plodouživanja u korist BB i DD.

Dana 01.03.2016. godine AA je, kao izvršni poverilac, protiv izvršnog dužnika BB podnela predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude P 1191/14 od 12.12.2014. godine. U postupku sprovođenja izvršenja popisane su pokretne stvari tuženog (poljoprivredne mašine), ovce i jaganjci. Prodaja pokretnih stvari nije uspela. Zaključkom od 04.07.2016. godine dozvoljena je promena sredstva izvršenja i određeno je izvršenje na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti br. ... KO ..., kat. parc. br. ..., ali je tu nepokretnost tuženi BB otuđio još 16.02.2011. godine, iako ugovor o kupoprodaji nije sproveden u javnim knjigama. Utvrđeno je da izvršni dužnik ima još jednu parcelu čijom prodajom bi se mogla postići vrednost od 30.000,00 dinara koja nije dovoljna za namirenje izvršnog poverioca.

Dana 25.03.2016. godine tužena VV je, kao prodavac, zaključila ugovor o prodaji sa tuženim GG, kao kupcem, čiji su predmet nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu, kao i 97 ovaca i 50 jaganjaca. Ugovorne strane su se saglasile da se na navedenim nepokretnostima briše pravo doživotnog plodouživanja u korist tuženog BB, a da ostane pravo doživotnog plodouživanja u korist DD.

Prema stanovištu nižestepenih sudova tužbeni zahtev za utvrđenje da je ugovor o poklonu bez pravnog dejstva u odnosu na tužilju je osnovan jer je tužiljino potraživanje dospelo, tuženi BB nema dovoljno sredstava za namirenje tužiljinog potraživanja i zakonska pretpostavka je da je tuženoj VV bilo poznato da tuženi BB navedenim raspolaganjem nanosi štetu tužilji. Prema stanovištu prvostepenog suda osnovan je i tužbeni zahtev za utvrđenje da je u odnosu na tužilju bez pravnog dejstva ugovor o kupoprodaji i da se obaveže tuženi GG na trpljenje kako bi tužilja namirila svoje potraživanje, s obzirom na to da su tuženi nužni i jedinstveni suparničari, zbog čega se dejstvo utvrđenja da je bez pravnog dejstva ugovor o poklonu proteže i na tuženog GG koji je ugovorna strana u ugovoru o kupoprodaji.

Prema stanovištu drugostepenog suda neosnovan je tužbeni zahtev da je ugovor o kupoprodaji bez pravnog dejstva u odnosu na tužilju i da se obaveže tuženi GG na trpljenje kako bi tužilja namirila svoje potraživanje zbog toga što tužilja nije isticala, ni dokazivala, da je tuženi GG prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženom VV znao da se ugovor o poklonu mogao pobijati paulijanskom tužbom.

Nižestepenim presudama činjenično stanje je u odnosu na ugovor o kupoprodaji OPU: 422-2016 od 30.03.2016. godine nepotpuno i pogrešno utvrđeno, zbog čega se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava, na šta se revizijom osnovano ukazuje.

Članom 283. stavom 3. ZOO propisano je da ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati.

Nižestepeni sudovi nisu utvrdili činjenicu da li je tuženi GG prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji znao da se ugovor o poklonu mogao pobijati paulijanskom tužbom. Pobijanom presudom je odbijanje tužbenog zahteva za utvrđenje da je ugovor o kupoprodaji bez pravnog dejstva u odnosu na tužilju obrazloženo time što tužilja nije isticala, ni dokazivala, da je tuženi GG prilikom zaključenja tog ugovora znao da se ugovor o poklonu mogao pobijati.

Članom 7. stavom 2. ZPP propisano je da će sud da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele, ali je članom 313. propisano i da će sud postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja, da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (član 7. stav 2). Shodno citiranim odredbama sud jeste vezan činjeničnim navodima stranaka iznetim u postupku. Ali, sud nije vezan za pravni osnov tužbenog zahteva (192. stav 4. ZPP) upravo zbog toga što je dužan da pravilno primeni materijalno pravo, to jest što je odgovoran za pravilnu primenu materijalnog prava. Sud je istovremeno dužan da pravilno primeni član 283. stav 3. ZOO i utvrdi sve bitne činjenice na koje upućuje materijalno pravo, a koje stranke iznesu u vidu činjenica ili indicija o činjenicama.

Tužilja je iznela činjenice da je tuženi GG bio saglasan da na nepokretnostima koje su predmet kupoprodajnog ugovora ostane upisano pravo doživotnog plodouživanja u korist DD i da će ovce i jagnjad naknadno preuzeti, ali nižestepeni sudovi se nisu bavili razmatranjem tih činjenica. Pomenute činjenice su dovoljne da bi sud, u smislu člana 313. ZPP, imao mogućnost da postavljanjem pitanja raspravi i razloge iz kojih je tuženi GG tako postupio. Naime, bitna činjenica za odluku o predmetnom delu tužbenog zahteva je da li je tuženi GG znao da se ugovor o poklonu mogao pobijati paulijanskom tužbom, odnosno da li je bio savestan prilikom zaključenja ugovora o kupoprodaji. Imajući u vidu da je tužilja iznela napred pomenute činjenice koje sud nije raspravio, a koje bi mogle biti u direktnoj vezi sa savesnošću tuženog GG pri zaključenju kupoprodajnog ugovora, ne može se sa sigurnošću ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda. Shodno navedenom, ovaj sud je ukinio pobijanu drugostepenu presudu u preinačujućem delu i u delu o troškovima postupka.

U ponovnom postupku drugostepeni sud je dužan da raspravi da li je tuženi GG pri zaključenju kupoprodajnog ugovora bio savestan i zbog čega je dozvolio da ostane upisano pravo doživotnog plodouživanja na nepokretnostima koje su predmet ugovora u korist DD, odnosno da li ti razlozi upućuju na zaključak da je tuženi GG znao da se ugovor o poklonu mogao pobijati paulijanskom tužbom.

Primenom člana 416. stava 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić