.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2057/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Šurbatović, advokat iz ..., protiv tužene „Unicredit Banka Srbija“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1071/2019 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1071/2019 od 15.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1071/2019 od 15.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 1071/2019 od 15.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 603/19 od 18.09.2019. godine (drugostepeni sud je u izreci pogrešno označio poslovni broj i datum donošenja prvostepene presude - P 499/2019 od 26.08.2019. godine), kojom je stavom prvim izreke odbijen, kao neosnovan, prigovor mesne nenadležnosti, stavom drugim izreke utvrđeno je da je apsolutno ništava odredba člana 9. stav 1. tačka 1. Ugovora o gotovinskom kreditu broj .. zaključenog 07.06.2016. godine između parničnih stranaka, stavom trećim izreke obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 2.975,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.06.2016. godine do isplate i stavom četvrtim izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne šresude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacionii sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredabe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužioca, kao korisnika kredita, naplati naknadu za obradu kreditnog zahteva od 3,50% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 2.975,00 dinara, koji je tužena po ovom osnovu odmah po isplati sredstava kredita tužiocu naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja do isplate. Ovo zbog toga što tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u iznosu koji je tužiocu naplaćen.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasacionog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.07.2019. godine. Prvostepena presuda doneta je 26.08.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 15.11.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.975,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
