Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem tužioca od 21.03.2002. godine tuženom je utvrđen gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti počev od 28.12.2001. godine i utvrđeno pravo na invalidsku penziju. Tuženi je po ovom rešenju primao invalidsku penziju u kontinuitetu. Rešenjem tužioca od 14.08.2014. godine tuženom je obustavljena isplata invalidske penzije počev od 20.02.2014. godine, iz razloga što se korisnik invalidske penzije – tuženi nije odazvao na kontrolni pregled i na poziv organa veštačenja. Rešenjem Upravnog suda od 08.05.2015. godine, usvojen je zahtev tuženog za odlaganje izvršenja rešenja tužioca od 14.08.2014. godine do donošenja odluke o upravnom sporu u predmetu Upravnog suda 4U 1126/15. Presudom Upravnog suda 4U 1126/15 od 27.10.2017. godine, odbijena je tužba tužioca, ovde tuženog, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 122. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, imajući u vidu da se po pozivu tuženog upućenog po službenoj dužnosti tužilac nije odazvao na kontrolni pregled na poziv organa veštačenja u postupku koji je pokrenut saglasno odredbi člana 96. stav 1. Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju, radi utvrđenja promena u stanju invalidnosti. Rešenjem tužioca od 13.08.2018. godine, utvrđeno je da je tuženom za period od 20.02.2014. godine do 15.07.2018. godine na ime invalidske penzije neosnovano isplaćen iznos od 1.531.728,88 dinara. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 180/19 od 18.11.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev ovde tuženog i obavezan Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Požarevac da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene penzije za period od 25.08.2018. godine do 10.03.2020. godine isplati iznos od 581.699,17 dinara, a na ime zakonske zatezne kamate iznos od 47.383,01 dinar, sve sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postupka.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbom člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tačka 6. istog zakona. Presudom drugostepenog suda tužbeni zahtev tužioca odbijen je iz razloga što je tuženom pravo na invalidsku penziju priznato rešenjem tužioca od 21.03.2002. godine, kada mu je utvrđen gubitak radne sposobnosti, a to pravo ima i danas, s obzirom da mu je ponovo uspostavljena isplata invalidske penzije, zbog čega njegov status invalida nije promenjen, te bi obustava isplate invalidske penzije predstavljala povredu stečenog prava na imovinu, u smislu člana 1. Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije. Organi tužioca nisu ispunili svoju dužnost postupanja na vreme i na prikladan i dosledan način, a tuženi je opravdano verovao da penzije prima na legitimnoj osnovi po osnovu rešenja od 21.03.2002. godine, kojim mu je utvrđeno to pravo bez ikakvog uslovljavanja javljanjem na kontrolni pregled.

Članom 210. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78 sa izmenama i dopunama („Službeni list SRJ“ broj 31/93) propisano je da kada je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kada to nije moguće, da nadoknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknada vrednosti nastaje i kada se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Kod činjenice da je tuženom utvrđen gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti i rešenjem od 21.03.2002. godine utvrđeno pravo na invalidsku penziju bez uslovljavanja javljanjem na kontrolni pregled i da je tuženi po ovom rešenju primao invalidsku penziju u kontinuitetu, odnosno i tokom spornog perioda kada je primena tužiočevog rešenja o obustavi isplate od 14.08.2014. godine odložena rešenjem Upravnog suda U 1126/15 od 08.05.2015. godine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da se tuženi nije neosnovano obogatio na račun tužioca.

Neosnovno se revizijom ukazuje da iz razloga primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ broj 34/03 sa izmenama i dopunama) tužilac u spornom periodu nije imao pravo na invalidsku penziju. O ispunjenosti uslova za priznanje prava na invalidsku penziju tuženom odlučeno je rešenjem tužioca donetim dana 21.03.2002. godine. Na osnovu tog rešenja je i u periodu od donošenja rešenja o obustavi isplate penzije dana 20.02.2014. godine zaključno sa 15.07.2018. godine invalidska penzija tužiocu isplaćivana i na osnovu tog istog rešenja je posle 15.07.2018. godine tuženi ostvarivao pravo na isplatu penzije. Kako iz navedenog proizlazi da tuženikov status invalida po kom osnovu mu je rešenjem od 21.03.2002. godine priznato pravo na penziju, ubuduće i tokom ove parnice nije promenjen, tužilac u konkretnom slučaju ne može ostvariti delotvornu pravnu zaštitu pozivajući se na konačno i pravosnažno rešenje o obustavi isplate invalidske penzije doneto dana 14.08.2014. godine, jer se navedenim rešenjem nije odlučivalo od invalidskom statusu tuženog. U stanju invalidnosti tuženog ni tokom perioda obustave isplate penzije nisu nastupile promene od uticaja na njegovo pravo na invalidsku penziju, u prilog čemu govori i činjenica da je tuženom ponovo uspostavljena isplata penzije. Navedeno nesumnjivo sledi iz presude Osnovnog suda u Požarevcu P 180/19 od 18.11.2020. godine, pravosnažne dane 18.12.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA (tuženog u ovoj parnici) i obavezan RF PIO – Filijala Požarevac (tužilac u ovoj parnici) da za period od 25.08.2018. godine do 10.03.2020. godine tužiocu isplati pripadajuće, a neisplaćene penzije sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja do isplate i da nastavi sa isplatom penzija.

Prilikom donošenja odluke Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na mogućnost donošenja drugačije odluke, jer je drugostepena presuda doneta kroz pravilnu primenu materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković