U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužioca S.K. iz P.B., čiji je punomoćnik Đ.B., advokat u P., protiv tužene Opštine Priboj, Opštinski fond za razvoj poljoprivrede, koga zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Priboj, radi isplate osigurane sume, odlučujući o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu broj Gž 599/15 od 22.06.2015. godine, u sednici veća 24.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu broj Gž 599/15 od 22.06.2015. godine, kao izuzetnoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Užicu broj Gž 599/15 od 22.06.2015. godine i presuda Osnovnog suda u Priboju broj P 17/2014 od 29.04.2015. godine, tako što se USVAJA tužbeni zahtev tužilje i obavezuje tužena da tužilji na ime naknade štete po osnovu osiguranja plati 240.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.12.2012. godine, pa do isplate, sve u roku od osam dana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji isplati na ime troškova postupka iznos od 169.300,00 dinara, u roku od osam dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju broj P 17/2014 od 29.04.2015. godine je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime naknade štete po osnovu osiguranja plati 240.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.12.2012. godine kao dana kada je tuženom isplaćena šteta pa do isplate, a u roku od osam dana. Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 22.500,00 dinara u roku od osam dana.

Viši sud u Užicu je pesudom broj Gž 599/15 od 22.06.2015. godine, potvrdio navedenu presudu Osnovnog suda u Priboju, a žalbu tužilje kao neosnovanu odbio.

Protiv naznačene presude Višeg suda u Užicu tužilja je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravana pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujenačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio reviziju tužilje i ocenio je da su ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, radi ujednačavanja sudske prakse i tumačenja člana 937. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio je da je revizija tužilje osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja sa Opštinom Priboj zaključila 21.05.2012. godine pod brojem 320-228, ugovor o dodeli grla steone, rasne junice. Tim ugovorom je tužilji dodeljeno jedno grlo rasne steone junice simentalske rase bez naknade kao poljoprivrednom gazdinstvu. Tužilja je prihvatila učešće u Programu unapređenja stočarske proizvodnje i proizvodnje mleka i razvoju ekonomskih aktivnosti na ruralnom području u cilju stvaranja uslova za zadržavanje i povratak stanovništva na seosko područje. Prethodno je Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije dodelilo sredstva Opštini Priboj za nabavku 250 grla stoke koja je Opština trebalo da dodeli vlasnicima poljoprivrednih domaćinstava na osnovu kriterijuma konkursa. Tužilja je dodeljeno grlo preuzela pre zaključenja ovog ugovora, u martu mesecu 2012. godine. Nakon preuzimanja, junica je otelila muško tele, a nakon sedam dana od teljenja se razbolela i pored lečenja je nakon 15 dana uginula. U vreme zaključenja ugovora između parničnih stranaka, junica je već bila uginula. K.D. o. A.D.O. Filijala U. je isplatila 25.12.2012. godine, osiguranu sumu od 240.000,00 dinara tuženoj Opštini Priboj. Posle uginuća grla tužilja se u više navrata obraćala tuženoj da joj isplati pripadajuću sumu po osnovu osiguranja koju je tužena naplatila od K. D., ali u tome nije uspela. Ispunjavajući ugovor o dodeli junice, tužilja je isplatila premiju osiguranja, junicu je o svom trošku lečila kod ovlašćene veterinarske ustanove za kontrolu zdravstvenog stanja dodeljenog grla, Veterinarske ambulante R. sa kojom je potpisan ugovor o zdravstvenoj kontroli grla (prema članu 5 ugovora o dodeli grla steone rasne junice).

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje sa obrazloženjem da tužilja nije strana ugovornica ugovora o osiguranju predmetnog grla stoke, niti je treće lice u smislu člana 897. Zakona o obligacionim odnosima i da ne može da crpi nikakva prava na iznos koji je isplaćen tuženoj kao strani ugovornici po osnovu nastupanja osiguranog slučaja.

Drugostepeni sud je naveo da nije osnovan žalbeni navod tužilje da je ona postala vlasnik junice danom preuzimanja i da joj kao vlasniku pripada pravo na štetu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izneto pravno stanovište.

Ceneći odredbe ugovora o dodeli grla steone rasne junice proizilazi da je tužilja postala vlasnik dodeljenog grla. Naime, tužilji je grlo dodeljeno bez naknade i ona je postala njen vlasnik danom predaje državine junice. Činjenica što je članom 3, stavom 1. alineja 1. ugovora bilo ugovoreno da dobijeno grlo tužilja ne može da otuđi u narednih pet godina, ne utiče na sticanje vlasništva nad dodeljenim grlom, već je samo ograničenje raspolaganja grlom, a zbog Programa i cilja zbog koga je grlo dodeljeno tužilji. Ugovorom nije bilo ugovoreno da će tužilja postati vlasnik grla nakon proteka pet godina i zato nije isključena primena člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla, pravo svojine na pokretnu stvar stiče predajom te stvari u državinu sticaoca.

Odredbom člana 937. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da u slučaju otuđenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa čijom je upotrebom zaključeno osiguranje od odgovornosti, prava i obaveze ugovarača osiguranja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako drugačije nije ugovoreno.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da su na tužilju kao novog vlasnika stvari, prešla prava i obaveze iz zaključenog ugovora o osiguranju priplodnih junica između osiguravača D.o. A.D.O, Glavna filijala osiguranja U. i Fonda za poljoprivredu Opštine Priboj kojim je ugovorena osigurana suma od 240.000,00 dinara. Nije sporno da je osigurani slučaj nastupio, da tužilja za njega nije bila odgovorna i da je osiguravač osiguranu sumu isplatio tuženoj koja odbija da je isplati tužilji kao vlasniku junice.

Iz navedenih razloga tužbeni zahtev tužilje je osnovan. Tužilji pripada zakonka zatezna kamata od dana kada je tuženoj isplaćena osigurana suma, 25.12.2012. godine, pa do isplate, na osnovu člana 277. ZOO.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

S obzirom na činjenicu da je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene odluke odlučio je i o svim troškovima parničnog postupka primenom člana 165. stav 2. ZPP. Obavezao je tuženu da tužilji nadoknadi troškove postupka primenom člana 153, 163. stav 1. ZPP, i to za sastav tužbe 6.000,00 dinara, za pristup na tri ročišta po 7.500,0 0 dinara (ukupno 22.500,00 dinara), za sastav žalbe i revizije po 12.000,00 dinara, na ime troškova takse tužilji pripada taksa za tužbu i za presudu po 14.600,00 dinara, taksa na prvostepenu presudu i na drugostepenu presudu po 14.600,00 dinara, taksa za žalbu i za reviziju po 14.600,00 dinara i za odluku revizijskog suda trostruki iznos takse od 43.800,00 dinara, ukupno 169.300,00 dinara. Troškovi postupka su odmereni u skladu sa važećom Advokatskom i Taksenom tarifom.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.