Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. ZPP.

Pobijanom odlukom, prilikom odlučivanja o troškovima postupka, tužiocu nisu priznati troškovi koji su nastali u postupku obezbeđenja dokaza, koji je prethodio ovoj pravnoj stvari. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda o pravu tužioca na naknadu troškova koji su nastali u postupku koji je prethodio parničnom postupku za koji se donosi odluka o troškovima, doneta uz pravilnu primenu odredaba zakona koji reguliše ovo pitanje, pa u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse u vezi odlučivanja o naknadi troškova postupka, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegov glavni zahtev, to je i revizija tužioca nedozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačeno prvostepeno rešenje, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić