Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Marčeta, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 252/18 od 18.12.2019. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 252/18 od 18.12.2019. godine. 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 218/17 od 09.02.2018. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je drugim stavom izreke obavezan tuženi da stručno i kvalitetno, u skladu sa pravilima struke, od svog materijala i o svom trošku, izgradi novu granitnu ploču iznad groba pokojnih roditelja tužilje BB i VV, istih dimenzija, sa crno-belom slikom dimenzija 15h11cm, mesinganim pozlaćenim slovima italijanskim, te da istu namontira iznad groba na groblju u ... i da nadgrobni spomenik dovede u prvobitno stanje, a ako tuženi ne postupi po pravnosnažnoj presudi u navedenom roku, ovlašćuje se tužilja da o trošku tuženog angažuje treće lice koje će izvesti napred navedene radove koji su obaveza tuženog, kao i da tužilji plati troškove ovog postupka u iznosu od 52.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 252/18 od 18.12.2019. godine, prvim stavom izreke, žalba je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da stručno i kvalitetno, u skladu sa pravilima struke, od svog materijala i o svom trošku, izgradi novu granitnu ploču iznad groba pokojnih roditelja tužilje VV i GG, istih dimenzija, sa crno-belom slikom dimenzija 15h11 cm, mesinganim pozlaćenim slovima italijanskim, te da istu namontira iznad groba na groblju u ... i da nadgrobni spomenik dovede u prvobitno stanje, a ako tuženi ne postupi po pravnosnažnoj presudi u navedenom roku, ovlašćuje se tužilja da o trošku tuženog angažuje treće lice koje će izvesti napred navedene radove koji su obaveza tuženog, kao i zahtev za obavezivanje tuženog na naknadu troškova parničnih troškova tužilji. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da na ime parničnih troškova prvostepenog postupka isplati tuženom iznos od 28.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti, do isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova žalbenog postupka isplati tuženom 19.800,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva činidba, a da je vrednost predmeta spora opredeljena iznosom od 50.000,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 17.05.2017. godine, pobijana drugostepena odluka doneta je u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u pogledu odluke o glavnoj stvari ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić