Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. u vezi člana 396. i člana 2. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, u toku postupka učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 407. stav 1. tačka 3. i člana 383. ZPP-a.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u braku sa pokojnim BB od 09.09.1978. godine do njegove smrti 15.07.2014. godine. U leto 2013. godine BB se razboleo od kancera pluća i umro, a tužilja je postala njegov jedini naslednik na osnovu rešenja Osnovnog suda u Kikindi 1 O 1073/14 od 31.07.2014. godine. Naznačenim rešenjem izdvojena je ½ sada spornih nepokretnosti po osnovu sticanja u bračnoj zajednici između ostavioca i AA pa je naloženo RGZ Službi za katastar nepokretnosti ... da ½ navedene zaostavštine upiše na ime tužilje, a da je preostala ½ predmetne nepokretnosti predata u nasleđe i svojinu po pravnom osnovu zakonskog nasleđivanja ovde tužilji naslednici AA te je naloženo RGZ Službi za katastar nepokretnosti da izvrši uknjižbu u korist tužilje. Predmetne nepokretnosti su upisane kao vlasništvo tužilje u Službi za katastar nepokretnosti. Pokojni BB imao je registrovano domaćinstvo i uzimao je određene preparate i sadni materijal od tuženog. Dogovoreno je da se određeni deo zaduženja reguliše kroz isporuku poljoprivrednih proizvoda što nije učinjeno. AA je sa tuženim regulisao potraživanje i tako je dug pretvoren u pozajmicu sa rokom vraćanja do 15.10.2013. godine a na iznos od 321.746,509 evra. Kao sredstvo obezbeđenja pokojni AA je dao pismenu hipotekarnu izjavu koja je overena pred Osnovnim sudom u Kikindi pod I 915/2013 od 22.02.2013. godine. Tom izjavom založio je sporne nepokretnosti radi vraćanja naznačenog duga. Kako je pokojni AA umro a dug nije vraćen tuženi je pokrenuo postupak za izvršenje. Određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – založne izjave overene pred Osnovnim sudom u Kikindi Ov I 915/2013 od 22.02.2013. godine protiv tužilje kao izvršnog dužnika radi namirenja novčanog potraživanja od 321.746,50 evra sa kamatom od 16.10.2013. godine do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti. Istim rešenjem naloženo je RGZ Službi za katastar nepokretnosti Kikinda da se izvrši upis zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti. Određeno je da će izvršenje sprovesti javni izvršitelj Miodrag Dragićević iz Kikinde. Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž 124/19 od 24.04.2019. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kikindi II 21/19 od 22.02.2019. godine. Zaključkom javnog izvršitelja Miodraga Dragićevića za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu II 26/19 od 08.03.2019. godine određeno je sprovođenje rešenja o izvršenju koje je doneo Osnovni sud u Kikindi II 21/19 od 22.02.2019. godine. Rešenjem RGZ Službe za katastar nepokretnosti Kikinda od 23.07.2018. godine odbijen je zahtev za ispis hipoteke upisano u korist tuženog rešenjem službe od 07.10.2013. godine na predmetnim nepokretnostima. U državini predmetnih nepokretnosti nalazi se tužilja.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da je tužilja učestvovala u pregovorima u vezi načina regulisanja duga prema tuženom, što znači da je bila upoznata sa činjenicom da je BB dao izjavu o hipoteci na spornim nepokretnostima.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakav pravni zaključak prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud je pošao od odredbe člana 171. stav 1. Porodičnog zakona koji propisuje da imovina stečena u toku trajanja bračne zajednice predstavlja zajedničku imovinu supružnika. Shodno članu 176. stav 2. Porodičnog zakona u odnosu na predmet zajedničke imovine ustanovljava se i oboriva pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih. U tom kontekstu je odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona ustanovljena zakonska zabrana samostalnog raspolaganja predmeta zajedničke imovine od strane jednog supružnika, kao i zabrana samostalnog raspolaganja svojim udelom u zajedničkoj imovini ili opterećenjem istog pravnim poslom među živima. Dalje, prema odredbi člana 6. Zakona o hipoteci propisano je da se hipoteka na nepokretnost u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnosti uz saglasnost svih zajedničara. Iz toga proizlazi da svako treće lice mora da zna da se hipoteka na nepokretnosti u zajedničkoj svojini supružnika ne može pravno valjano konstituisati bez njihove obostrane saglasnosti. Stoga se ne može smatrati da je savesni sticalac hipoteke onaj koji je zbog izvršenog upisanog prava svojine na ime jednog od supružnika smatrao da je on isključivi vlasnik te nepokretnosti. Sticalac hipoteke na spornoj nepokretnosti je mogao znati da izvršeni upis prava svojine samo u korist tuženog ne čini njega isključivim vlasnikom te nepokretnosti. Stoga se tuženi ne može smatrati savesnim sticaocem prava hipoteke na nekretninama koje su bile u zajedničkoj svojini tužilje i njenog sada pokojnog supruga BB. Tuženi se mogao smatrati savesnim samo u slučaju da je pribavio pisanu izjavu tužilje o njenoj izričitoj saglasnosti da se na spornim nekretninama koje su zajednička svojina konstituiše hipoteka, a što nije učinio. Stoga je shodno članu 103. ZOO sporna založna izjava ništava i ne proizvodi pravno dejstvo.

Po oceni Vrhovnog suda, ovako pravno stanovište drugostepenog suda zasnovano je na drugačijem činjeničnom stanju od utvrđenog u prvostepenom postupku. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i izveo zaključak da je tuženi nesavestan u pogledu pribavljanja hipoteke na spornoj nepokretnosti a koju je potpisao BB, a da pri tome nije otvorio raspravu. Prvostepeni sud se u pogledu nesavesnosti tužilje izjasnio u prvostepenoj presudi nalazeći da je tužilja znala za predmetni dug i da je učestvovala u pregovorima u vezi načina regulisanja duga prema tuženom. U toku postupka tuženi je isticao da je tužilja bila pozvana na dogovore oko regulisanja duga. Nasuprot tome drugostepeni sud zaključuje da je tuženi nesavestan pozivajući se i na odredbu člana 6. Zakona o hipoteci citirajući zakonsku odredbu da se hipoteka na nepokretnosti u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnosti uz saglasnost svih zajedničara. Međutim, nejasan je zaključak drugostepenog suda da nije bilo saglasnosti tužilje za stavljanje hipoteke na spornim nepokretnostima. Citirana zakonska odredba Zakona o hipoteci nigde ne propisuje da mora da postoji pismena saglasnost nosioca prava na zajedničkoj svojini radi konstituisanja hipoteke. Saglasnost može biti i prećutna i usmena, a drugostepeni sud nije naveo dokaze niti ocenio da li je takva saglasnost od strane tužilje postojala kako je zaključio prvostepeni sud. Ta činjenica je od bitnog i ključnog značaja za odlučivanje o osnovanosti zahteva u ovoj pravnoj stvari. Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može drugačije da ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti, i prilikom odlučivanja o žalbi tužilje na prvostepenu presudu uzeće u obzir sve relevantne okolnosti koje su utvrđene u prvostepenom postupku, po potrebi doneće odluku o otvaranju rasprave pred tim sudom (ukoliko nađe da činjenično stanje u prvostepenom postupku nije potpuno utvrđeno) i u skladu sa tim doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković