Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2067/2020
17.06.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Milošević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1296/18 od 15.11.2018. godine, u sednici održanoj 17.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1296/18 od 15.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lebanu P br 606/14 od 14.12.2017. godine stavom prvim izreke utvrđeno je da zaostavštinu sada pok. VV bivše iz ... po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa suprugom pok. GG, biv. iz ... čini ½ idealna od novog stambenog objekta bliže označenog tim stavom izreke presude, i da je tužilac po osnovu nasleđa iza smrti pok. VV suvlasnik u delu od 1/6 idealne, kao i sukorisnik zemljišta koje je neophodno potrebno za upotrebu ovog objekta, te da taj deo imovine ne ulazi u zaostavštinu sada pok. GG i u tom delu je poništeno i redukovano pismeno zaveštanje pred svedocima od 12.04.2005. godine i obavezan tuženi da tužiocu to pravo prizna i u postupku fizičke deobe ustupi pripadajući deo u svojinu i državinu na korišćenje. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iz stava prvog izreke, pa do traženog utvrđenja po istom osnovu suvlasništva tužioca od ½ idealne objekata bliže opisane tim stavom i u tom delu poništaja i redukcije pismenog zaveštanje pred svedocima od 12.04.2005. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da zaostavštinu sada pok. VV po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa suprugom pok. GG čini nepokretna imovina i to ½ idealna od jednog stambeno-poslovnog objekta koji se sastoji od prizemlja, spratnog dela i potkrovlja i jedne garaže, bliže opisanih izrekom presude, te da je tužilac po osnovu nasleđa iza smrti pok. VV suvlasnik u delu od 1/6 istih i sukorisnik vanknjižnog zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu stambenog objekta, da ta imovina ne ulazi u zaostavštinu sada pok. GG, kao i da se u tom delu redukuje i poništava pismeno zaveštanje pred svedocima od 12.04.2005. godine i obavezuje tuženi da tužiocu prizna ovo pravo i da mu u postupku fizičke deobe taj deo ustupi u svojinu i državinu i na korišćenje. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog stavom trećim izreke pa do traženog utvrđenja da je tužilac po istom osnovu suvlasnik objekta bliže označenih tim stavom izreke presude na osnovu nasleđa iza smrti pok. VV u delu od 1/6 idealne, a u vrednosti od 2.126.716,86 dinara i sukorisnik vanknjižnog zemljišta bliže opisanih u izreci, te da u odnosu na te nepokretnosti imovina ne ulazi u zaostavštinu pok. GG, da se redukuje pismeno zaveštanje pred svedocima od 12.04.2005. godine za tu imovinu i obaveže tuženi da ovo pravno prizna tužiocu i u postupku fizičke deobe mu pripadajući deo ustupi u svojinu i državinu. Stavom petim izreke, utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na nužni deo zaostavštine sada pok. oca u ukupnoj vrednosti od 546.400,38 dinara na imovini kojom je raspolagao zaveštanjem od 12.04.2005. godine u korist tuženog, bliže označenom tim stavom izreke, sve od po 6/4, a u vrednosti od 7.299.671,50 dinara i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 546.400,38 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog stavom petim izreke do traženog utvrđenja povrede nužnog naslednog dela tužioca zaostavštine njegovog sada pok. oca ukupne vrednosti imovine od 3.720.781,20 dinara koju čini nepokretna imovina bliže označena tim stavom izreke, te da je tužilac po tom osnovu suvlasnik u delu od ¼ idealne a u iznosu od 930.195,30 dinara imovine bliže označene ovim stavom izreke presude, te da ta imovina ne ulazi u zaostavštinu pok. GG i da ništi ili redukuje pismeno zaveštanje pred svedocima za tu imovinu i obaveže tuženi da to pravo prizna tužiocu i da mu u postupku fizičke deobe ustupi pripadajući deo u svojinu i državinu kao i da se utvrdi da je tužiocu povređeno pravo na nužni deo zaostavštine njegovog oca pok. na imovinu ukupne vrednosti 12.760.319,20 dinara, bliže označenom navedenim stavom izreke presude i da je tužilac suvlasnik u delu od ¼ idealne a u iznosu od 3.190.079,80 dinara nepokretnosti bliže označenim izrekom presude i da ta imovina ne ulazi u zaostavštinu sada pok. GG i da se ništi i redukuje pismeno zaveštanje pred svedocima ostavioca od 12.04.2005. godine za opisanu imovinu, te da se tuženi obaveže da ovo pravo prizna tužiocu u postupku fizičke deobe i ustupi pripadajući deo u svojinu i državinu, odbijen je kao neosnovan. Stavom sedmim izreke presude obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 96.925,00 dinara.

Preuzmite dokument u PDF formatu