.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2069/2022
23.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Katanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove – Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 13847/10 od 17.03.2011. godine, u sednici održanoj 23.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Beogradu da se o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 13847/10 od 17.03.2011. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 13847/10 od 17.03.2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P 7101/07 od 29.10.2009. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenog straha isplati 200.000,00 dinara, na ime naruženosti 80.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 450.000,00 dinara (ukupno 730.000,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2009. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se tužena obaveže na isplatu naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola od 180.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 173.550,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 13847/10 od 17.03.2011. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac zahtevao isplatu naknade nematerijalne štete od Republike Srbije - Ministarstvo odbrane za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara, na ime naruženosti 80.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 450.000,00 dinara (ukupno 730.000,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od 29.10.2009. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu člana 395. ZPP, iz svih zakonom propisanih razloga.
Rešenjem R3 16/21 od 16.12.2021. godine Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. ZPP.
Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama čl. 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 395. ZPP nisu ispunjeni. U konkretnom slučaju ne radi se o pravnom pitanju od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti o potrebi novog tumačenja prava, kod utvrđenja da je rok zastarelosti iz člana 377. stav 1. ZOO, propisan za zastarelost krivičnog gonjenja za štetu nastalu krivičnim delom istekao pre podnošenja tužbe 26.11.2007. godine. Takođe, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno u istom ili sličnom činjenično-pravnom odnosu, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.11.2007. godine, a preinačena povećanjem zahteva 12.05.2009. godine. Vrednost predmeta spora na dan preinačenja iznosi 910.000,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 9.609 evra. Pravnosnažna presuda koja se revizijom pobija doneta je 17.03.2011. godine.
Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), članom 38. novelirana je odredba člana 394. ZPP i propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako u ovom imovinsko-pravnom sporu vrednost predmeta spora označena u tužbi očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
