.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2071/2022
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandar Stojiljković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1961/21 od 05.10.2021. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1961/21 od 05.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1961/21 od 05.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 3251/17 od 02.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari istaknut od strane tuženog. Stavovima drugim i četvrtim izreke, utvrđeno je da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo Zapisnici sa usmene rasprave za sporazumno određivanje naknade za eksproprisano zemljište Grada Vranja, Gradska uprava, Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove sa Sporazumima o naknadi, sve bliže navedeno u ovim stavovima izreke, jer su u suprotnosti sa prinudnim propisima i javnim poretkom. Stavovima trećim i petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za građevinsko zemljište izvan građevinskog područja, po Zapisnicima sa usmene rasprave za sporazumno određivanje naknade za eksproprisano zemljište Grada Vranja, Gradska uprava, Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove sa Sporazumima o naknadi (bliže navedeno u ovim stavovima izreke) isplati od po 533.274,10 dinara za katastarske parcele na kojima su tužioci suvlasnici, sve bliže određenim u ovim stavovima izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.03.2021. godine kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose od 10.09.2018. godine do 01.03.2021. godine. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 267.094,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1961/21 od 05.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, obavezujućem delu stava trećeg, stavu četvrtom, obavezujućem delu stava petog i stavu šestom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog, ne zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da su ništavi Zapisnici sa usmene rasprave za sporazumno određivanje naknade za eksproprisano zemljište Grada Vranja, Gradska uprava, Sekretarijat za urbanizam i imovinsko-pravne poslove sa Sporazumima o naknadi, bliže navedeno u izreci prvostepene presude, koji su tužioci zaključili sa tuženim i obavezan je tuženi da im isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do visine pripadajuće naknade utvrđene prema tržišnoj ceni za preuzeto gradsko građevinsko zemljište na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije i zaključenja sporazuma o visini naknade u katastru nepokretnosti vodilo kao poljoprivredno zemljište, već imalo status gradskog građevinskog zemljišta u 4. Građevinskoj zoni prema važećem Prostornom planu Grada Vranja usvojenog 03.06.2011. godine, a eksproprisano je radi izgradnje deonice autoputa E-75 Beograd-Niš-granica sa Republikom Makedonijom.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to je Prostorni plan Grada Vranja) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđivanja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 15.12.2012. godine, a podneskom od 29.12.2020. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioce je po 533.274,10 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
