.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20715/2023
14.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milošević, advokat iz ..., protiv tužene „OTP Banka Srbija“ ad Novi Sad, kao pravnog sledbenika „Societe Generale Srbija“ ad Beograd, koju zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2287/22 od 09.12.2022. godine, u sednici održanoj dana 14.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2287/22 od 09.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2287/22 od 09.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 355/21 od 26.05.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 29.08.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava odredba člana 3. tačka 3.5 Obaveznih elemenata Ugovora o kreditu za refinansiranje, bliže označenom u tom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 8.850,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2287/22 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke u pogledu glavnog duga. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na iznos od 8.850,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 25.03.2021. godine do isplate, dok je odbijen zahtev tužilje za isplatu kamate na dosuđeni iznos glavnog potraživanja za period od 11.07.2017. godine do 24.03.2021. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 23.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, a kod utvrđenja da tužilja nije bila upoznata sa vrstom i visinom troškova kredita u predugovornoj fazi. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora i isplate podneta je 25.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 8.850,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
