U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i BB su započeli emotivnu vezu u julu 2018. godine. Već krajem avgusta meseca 2018. godine počeli su problemi u vezi (najviše zbog potrebe tuženog da konstantno kontroliše BB i njene postupke) usled čega je BB odlučila da prekine vezu. Međutim, kako je tuženi i dalje pozivao i pokušavao da stupi u kontakt sa njom, ona mu je i putem SMS poruka predočila da ne želi da bude sa njim, a zatim je blokirala njegove pozive i njegov profil na društvenim mrežama. Posle izvesnog perioda BB je ponovo odblokirala tuženog koji je sa njom stupio u kontakt preko društvenih mreža. Krajem decembra 2018. godine obnovili su emotivnu vezu. U početku su imali skladne odnose i odlučili da žive u zajednici, pa se tuženi preselio u njen stan. Sa njima su u zajednici živeli i BB sin iz prvog braka VV (rođen ... godine) i njena ćerka iz drugog braka mlt. GG (rođena ... godine) u braku sa DD koji brak je razveden 2016. godine. Ubrzo po zasnivanju zajednice života ponovo je došlo do poremećaja njihovog emotivnog odnosa, potom i do prekida zajednice života. Tuženi je nakon prestanka emotivne veze, koji je inicirala BB počeo da je uznemirava pokušavajući mimo njene želje da stupi u kontakt sa njom tako što je povremeno dolazio, kucao, tražio da BB otvori vrata, preko članova njene porodice (pozivao je BB sina i njenu majku, VV devojku i DD - bivšeg BB supruga sa kojim je ona u međuvremenu obnovila emotivnu vezu), podneo je i prijavu za zaposlenje u preduzeću u kom je zaposlena BB, neosnovano je prijavljivao Centru za socijalni rad da zanemaruje decu (voditelj slučaja CZSR je konstatovao da imenovana ne zanemaruje svoju decu) i konstantno je uznemiravao telefonom šaljući joj SMS poruke ljubavne sadržine (sa više pretplatničkih brojeva koje koristi tuženi) kao i poruke putem društvenih mreža, moleći je da se pomire. BB nije odgovarala na ove poruke, već mu je poslala jednu poruku sadržine da shvati da ne želi više da bude sa njim. Međutim, tuženi je nastavio sa slanjem poruka i sa pozivima. Zbog straha za svoju bezbednost i bezbednost svoje dece BB je 09.03.2019.godine prijavila policiji da je uznemirava bivši vanbračni partner AA. Tok i sadržina ispoljavanja nasilja od strane tuženog bliže je opisana u nižestepenim presudama. Gradski centr za socijalni rad- Opštine ... je s`obzirom na visok stepen rizika od ponavljanja nasilja i potrebu za bezbednim i spokojnim životom, predložio izricanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom AA daljeg uznemiravanja i prilaska BB .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno iz odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, zaključivši da su odnosi narušeni i konfliktni, a da intenzitet uznemiravanja koji je tuženi pokazao prema BB zavređuje izricanje mere zabrane uznemiravanja i mere zabrane približavanja mestu stanovanja na udaljenosti manjoj od 50 metara, kako bi se pružila adekvatna zaštita BB (njegovoj bivšoj emotivnoj partnerki).

Nasilje u porodici je definisano članom 197. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS“ broj 18/05), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi ponašanje tuženog okarakterisali kao nasilje nad BB. Naime, u konketnom slučaju utvrđeno je da je tuženi BB uznemiravao telefonom šaljući joj SMS poruke emotivne sadržine u nameri da obnovi vezu čemu se ona izričito protivila, čime je vršio verbalno nasilje i psihiči je uznemiravao posetama stanu i kontaktiranjem članova njene porodice, na koji način je ugrožavao njeno spokojstvo. Prema nalazu i mišljenju organa starateljstva odnos između parničnih stranaka je konfliktan i opravdava tražene mere zaštite zbog ispoljenog nasilja jer ponašanje, kao i izgovorene i napisane reči tuženog kod BB izazivaju dominaciju osećaja straha, uznemirenosti i zabrinutosti za telesni integritet. Pravilno su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici koje su ograničene na vremenski period od godinu dana što s`obzirom na sve okolnosti slučaja predstavlja dovoljnu prostornu i vremensku distancu za rešavanje konfliktnog odnosa, odnosno udaljavanje tuženog i BB na ovaj vremenski period u cilju prevazilaženja poremećenih odnosa.

Suprotno navodima revizije drugostepeni sud je donoseći pobijanu presudu pravilno primenio odredbu člana 197. Porodičnog zakona dajući uverljive i pravilne razloge za svoj zaključak o tome da je došlo do porodičnog nasilja, odnosno da je u pitanju model ponašanja tuženog koji obuhvata razne radnje i ponašanja koji predstavljaju akte psihičkog nasilja (ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo BB) i primenom odredbe člana 198. stav 2. tačke 3. i 5. Porodičnog zakona, da bi se predupredilo novo nasilje prema njoj, odredio mere zabrane približavanja tuženog mestu stanovanja i daljeg uznemiravanja i kontaktiranja BB, na period od godinu dana, saglasno odredbama člana 198. stav 3. Porodičnog zakona, kako bi se sprečila mogućnost stvaranja sličnih konfliktnih situacija, nalazeći da su određene mere zaštite odgovarajuće postojećoj situaciji, iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nisu osnovani ni revizijski navodi kojima se ukazuje da između tuženog i BB nije bilo komunikacije od 2019. godine i da upućene poruke tužilji ne predstavljaju nasilje u porodici, već pokušaj obnavljanja veze, kao i da je tuženi izmanipulisan i emotivno i materijalno od strane BB (pozajmila novac od majke tuženog) te da se povrh svega on „etiketira“ kao nasilnik. Naime, drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje i upućene poruke tuženog u kontekstu njihovog celokupnog odnosa po pravilnoj oceni nižestepenih sudova predstavlja nasilje jer su kod BB izazvale uznemirenost, strah i poremećaj psihičke ravnoteže. Tuženi ima mogućnost da koristi druga zakonska sredstva kojima bi eventualno realizovao vraćanje duga jer je za odlučivanje u ovom postupku irelevantno pitanje nerešenih imovinskih odnosa. Takođe, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice za koje, da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici, nije neophodan određeni kontinuitet, već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se napada osnovanost i dužina trajanja određenih mera zaštite od nasilja u porodici, jer su mere koje su određene pobijenom presudom u okviru zakonskog maksimuma u trajanju od godinu dana na osnovu člana 198. stav 3. Porodičnog zakona. Cilj određivanja mere zaštite od nasilja u porodici je da se nasilje ubuduće spreči, a zaštitne mere imaju i preventivni karakter. Izrečene zaštitne mere imaju za cilj ne samo sankciju za učinjenu povredu već i preventivni razlog kako bi se ubuduće sprečilo uznemiravanje i nasilje i obezbedilo spokojstvo i bezbednost žrtve, a i ostalih članova porodice.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima parničnog postupka na osnovu članova 153. stav 1. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić