U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miona Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz Beograda, čiji je punomoćnik Jovana Todorović advokat iz Beograda, radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 546/20 od 21.12.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 20.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 546/20 od 21.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1956/19 od 15.09.2020. godine, stavom prvim izreke, maloletno dete VV rođena ... godine u ..., poverena je na negu, staranje i vaspitanje majci AA, koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno. Stavom drugim izreke, uređeni su lični odnosi maloletne VV sa ocem BB, na način opisan u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara, počev od 15.09.2020. godine kao dana presuđenja pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, svakog 01 do 05.-og u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonske zastupnice majke deteta, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća preko dosuđenih 15.000,00 dinara do traženih 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, počev od dana presuđenja pa ubuduće, kao i predlog za donošenje privremene mere kojom bi se obavezao tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne VV plaćajući mesečno 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate od 01. do 15.-og u mesecu na tekući račun, počev od dana donošenja privremene mere pa ubuduće. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 546/20 od 21.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1956/19 od 15.09.2020. godine u stavu četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se tužilja u reviziji poziva, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije saglasno odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke iz vanbračne zajednice koja je prekinuta imaju zajedničko dete, maloletnu VV rođenu .... godine. Tužilja je nezaposlena i prema rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje od 24.12.2019. godine priznato joj je pravo na novčanu naknadu, koje u sebi sadrži doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, u mesečnom iznosu od 15.042,00 dinara za period od 12.12.2019. godine do 31.12.2019. godine, a počev od 01.01.2020. godine mesečni iznos će biti utvrđen srazmerno broju kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata naknade. Tužilja sa maloletnim detetom, svojom majkom i sestrom živi u stanu, u vlasništvu majke, površine 57 m2, nema nepokretnosti, poseduje vozilo ... za koji registraciju plaća godišnje 25.000,00 dinara, a gorivo 10.000,00 dinara mesečno. Mobilni telefon plaća 4.600,00 dinara mesečno, račune za „Infostan“ i troškove stanovanja deli sa sestrom koja je zaposlena i majkom koja je penzioner i koji iznose 2.700,00 dinara mesečno, a za struju računi zimi iznose 12.000,00 dinara, a leti po 7.000,00 dinara mesečno, računi za telefon iznose 2.000,00 dinara mesečno, zajedno sa telefonom koji majka koristi. Tužilja za lekarski pregled kolonoskopije na šest meseci plaća 27.000,00 dinara, a za analize 15.000,00 dinara. Tuženi je vlasnik stana od 85 m2, koji je dobio po osnovu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života, a u kome stanu stanuju njegovi roditelji koji imaju doživotno plodouživanje. Živi kao podstanar u stanu od 45 m2 i plaća mesečnu zakupninu od 350 evra. Mesečni računi iznose oko 6.000,00 dinara, račun za mobilni telefon od 3.500,00 dinara i za gorivo za kola koje snosi firma „...“ čiji je vlasnik. Poseduje automobil marke ... za koji je platio registraciju 20.000,00 dinara. Nije kreditno opterećen, a zaposlen je firmi „...“ za mesečnu zaradu od 32.000,00 dinara. Vlasnik je firme „...“ koja ima dva zaposlena i bavi se prodajom .... U avgustu 2019. godine podigao je kredit za likvidnost firme čiji je vlasnik od 20.000 evra i mesečna rata iznosi 136.000,00 dinara. Bilans uspeha njegove firme za 2019. godine iznosio je sa neto dobitkom 494.000,00 dinara. Roditelji tuženog su penzioneri, ali su radno angažovani i pomažu tuženom iznosom od 50.000,00 dinara mesečno. Njegovi ukupni mesečni troškovi iznose 25.000,00 dinara. Nema obaveze izdržavanja drugih lica, ne ostvaruje prihod po osnovu ... „...“, niti po osnovu autorske naknade preko ... . Maloletna VV je išla u vrtić koji se plaćao 5.500,00 dinara do decembra 2019. godine, od kada ne ide, pa se plaća mesto u iznosu od 2.800,00 dinara. Hrana za tužilju i maloletnu VV iznosi oko 20.000,00 dinara mesečno, obuća i odeća za dete 15.000,00 dinara mesečno, za igračke 4.000,00 dinara. Maloletna VV je zdravstveno osigurana preko oca, koji je platio dva pregleda kod privatnih lekara od po 10.000,00 dinara. Kozmetika za maloletnu VV košta 6.000,00 dinara mesečno, pelene za noć 3.000,00 dinara mesečno, a za letovanje majka je platila 200 evra. Mesečne potrebe maloletnog deteta stranaka iznose 27.000,00 dinara, a naknada za izdržavanje korisnika na porodičnom smeštaju u vreme presuđenja iznosila je 27.182,00 dinara.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je otac u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od po 15.000,00 dinara mesečno, dok je tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do traženih 250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, pravilno odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je odredbom stava 3. istog člana, propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, potreba maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja s obzirom na njegov kalendarski uzrast i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, imajući u vidu da je obaveza tuženog kao oca da srazmerno svom imovnom stanju, zdravstvenim i radnim sposobnostima u skladu sa potrebama maloletnog deteta doprinosi njegovom izdržavanju, pravilna je odluka drugostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva preko iznosa od 15.000,00 dinara mesečno, a do traženog iznosa od 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, zbog čega su neosnovani navodi u reviziji o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovani su i navodi u reviziji tužilje, da tuženi mesečno zarađuje najmanje oko 200.000,00 dinara (oko 40.000,00 dinara mesečno od privrednog društva u vlasništvu, oko 50.000,00 od roditelja, oko 118.000,00 dinara po osnovu zarade), te da iznos od 15.000,00 dinara, na koliko ga je sud obavezao, nije adekvatan i ne odgovara najboljem interesu deteta. Naime, u toku postupka su utvrđeni prihodi tuženog, a iznos za koji je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, utvrđen je saglasno odredbi člana 160. stav 1. Porodičnog zakona.

Navodi u reviziji tužilje da tuženi može da doprinosi izdržavanju maloletne VV iznosom većim od 15.000,00 dinara mesečno nisu osnovani, s obzirom da, i po nalaženju ovog suda, tuženi može i mora da doprinosi upravo iznosom od po 15.000,00 dinara mesečno, a svako dalje davanje tuženog iznad tog dosuđenog iznosa ugrozilo bi egzistenciju tuženog, a time posredno i izvor prihoda za maloletnu VV, a preostali deo iznosa do 27.000,00 dinara mesečno, koliko iznose potrebe maloletnog deteta, snosiće tužilja, delimično novčanim davanjima a delimično svakodnevnim staranjem i brigom za maloletno dete parničnih stranaka.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić