.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2078/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Rašić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8463/19 od 13.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8463/19 od 13.05.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8463/19 od 13.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8825/12 od 04.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov. ../11 zaključen dana 13.12.2011. godine, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo što su tuženi dužni da trpe i priznaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 97.837,50 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8463/19 od 13.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8825/12 od 04.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 – u daljem tekstu: ZPP).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, potreba za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene odredaba člana 174. stav 3. Porodičnog zakona, kojim je propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, i člana 29. Zakona o obligacionim odnosima kojim je propisan način davanja dozvole i odobrenja u slučajevima kada je potrebna saglasnost trećeg lica za zaključenje ugovora. Pravna pitanja koja su se u vezi primene navedenih odredaba Porodičnog zakona i Zakona o obligacionim odnosima postavila u ovoj parnici, odnose se na konkretne činjenice i okolnosti ovog slučaja a ne na jedinstvenu primenu zakona koja treba da doprinese pravnoj sigurnosti i ujednačavanju sudske prakse. Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev1 10/2019 od 25.12.2019. godine i odluka Ustavnog suda Už 72/17 od 25.04.2019. godine, na koje se revident poziva, ne znače postojanje drugačije sudske prakse s obzirom da navedene odluke nisu donete u istoj činjeničnopravnoj situaciji kao u konkretnom sporu, već u sporu povodom zasnivanja hipoteke na zajedničkoj imovini bez saglasnosti supružnika, primenom odredaba Zakona o hipoteci, što ovde nije slučaj.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protovvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji podneta je dana 27.04.2012. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 1.118.600,00 dinara. S obzirom da je u tužbi označena vrednost predmeta spora ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na taj dan, to izjavljena revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
