.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2079/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Mile Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave RS, Osnovni sud u Bujanovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 48/18 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 48/18 od 04.04.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 48/18 od 04.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gžrr 48/18 od 04.04.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu Prr1 67/18 od 18.09.2018. godine kojom je stavom prvim izreke obavezana tužena da tužilji, na ime naknade imovinske štete zbog nesprovođenja izvršenja po rešenju Opštinskog suda u Bujanovcu I 180/07 od 14.04.2007. godine isplati iznos od 402.979,70 dinara, na ime glavnog duga i iznos od 21.838,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.04.2006. godine do isplate i stavom drugim izreke obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su navedene u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji naknadi imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku zbog nesprovođenja izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Bujanovcu u predmetu I 180/07, u visini potraživanja iz pravnosnažnog i izvršnog poravnanja zaključenog pred istim sudom P1 677/05 od 14.04.2006. godine između tužilje i DP „Integral“ Bujanovac. Ovo zbog toga što izvšni postupak, započet 18.05.2007. godine, po predlogu tužilje, kao izvršnog poverioca, protiv izvršnog dužnika DP „Integral“ Bujanovac, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, za koji je zakonom propisano da je hitan, nije okončan ni nakon donošenja rešenja Osnovnog suda u Bujanovcu R4 I 110/2017 od 07.06.2017. godine kojim je utvrđeno da je tužilji u izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo sudiji da u što kraćem roku izvršni postupak okonča sprovođenjem izvršenja.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, kakvo je preduzeće DP „Integral“ Bujanovac, u odnosu na koje tužilja ima novčano potraživanje iz radnog odnosa, doneli u skladu sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Rev 878/2019 od 14.03.2019. godine, donetoj u istovetnom činjenično-pravnom sporu i u skladu sa pravnim stanovištem izraženim u brojnim odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Marinković protiv Srbije dana 22.10.2013. godine po predstavci broj 5353/11, Kačapor i drugi protiv Srbije dana 15.01.2008. godine po predstavci broj 2269/06, Crnišanin i drugi protiv Srbije dana 13.01.2009. godine po predstavci broj 35835/05 idr. ) i odlukama Ustavnog suda Republike Srbije (Už 7912/2014 od 09.06.2016. godine; Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine idr. )
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.06.2017. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 121,3203 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u smislu člana 28. stav 1. ZPP, iznosi 402.979,70 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 3.321,62 evra. Prvostepena presuda doneta je 18.09.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 04.04.2019. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
