.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 20792/2022
28.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji su punomoćnici Gordana Rakočević i Dušan Ćirić, advokati iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Operations“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2813/20 od 13.07.2021. godine, u sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2813/20 od 13.07.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1360/2019 (9970/09) od 12.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete za 2007. godinu plati iznos od 272.017,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2009. godine. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 115.500,00 dinara.
Viši sud u Nišu je, presudom Gž 2813/20 od 13.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 1360/19 (P 9970/09) od 12.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i radi novog tumačenja prava.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Apelacioni sud u Nišu je rešenjem R3 203/22 od 17.11.2022. godine, odlučio da ne predloži Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/2004 i 111/2009) u vezi člana 506. Zakona o parničnom postuku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 55/14) izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2113/20 od 13.07.2021. godine.
Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 119/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postuku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla da pobija revizijom po članu 394. tog Zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
U konkretnom slučaju, nadležni apelacioni sud nije predložio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o reviziji kada takvo odlučivanje predloži nadležan apelacioni sud nakon ocene dopuštenosti revizije iz nekog od razloga navedenih u odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 25.12.2009. godine, vrednost predmeta spora je 272.017,00 dinara, a pravnosnažna presuda je doneta 13.07.2021. godine.
Odredbom člana 467. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti u smislu odredbe ove glave (tridesettreća), u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 478. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 478. stav 6. u vezi odredbe člana 467. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženom nisu bili potrebni na osnovu odredbe člana 150. Zakona o parničnom postupku.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 161. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
