.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20793/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Pantić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dobrinka Vidojković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1463/22 od 19.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1463/22 od 19.07.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1463/22 od 19.07.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P 193/20 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tužene kojim je traženo da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o poklonu koji je overen pred Opštinskim sudom u Majdanpeku I 55/2003 od 06.02.2003. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 90.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1463/22 od 19.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene da se tužilac obaveže da joj naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP.
Tužena je dala odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom dva da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmotranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Obrazloženje pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 51., 52., 53. i 103. Zakona o obligacionim odnosima (kada je reč o osnovu za zaključenje ugovora o poklonu), pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse jer je u pobijanim presudama odlučeno saglasno praksi Vrhovnog suda, a pitanje ništavosti ugovora o poklonu predstavlja činjenično stanje svakog konkretnog spora. Tužilac uz reviziju nije priložio sudske odluke o drugačijem postupanju u istim ili sličnim situacijama, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu za utvrđenje podneta je 12.03.2020. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi je 10.000,00 dinara, a u prvostepenoj presudi 2.939.525,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužene za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer ovi troškovi nisu bili potrebni za vođenje parnice.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
