Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 7/16 od 29.02.2016. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Holding preduzeće „Prva iskra“ AD Barič, Beograd. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Beogradu St 7/16 od 29.02.2016. godine u celosti je utvrđeno potraživanje stečajnog poverioca ovde tužioca „Latifović“ DOO u ukupnom iznosu od 11.147.137,74 dinara, u trećem isplatnom redu. Rešenjem Privrednog Apelacionog suda u Beogradu Rž St 3823/20 od 02.08.2021. godine, usvojena je žalba predlagača „Latifović“ DOO Kruševac pa je preinačeno rešenje Privrednog suda u Beogradu St 443/20 od 07.09.2020. godine i utvrđeno da je predlagaču ovde tužiocu u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 7/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod poslovnim brojem 7/16 i naloženo sudiji da u ovom predmetu preduzme sve radnje u roku od četiri meseca kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku. Iz rešenja Agencije za privredne registre od 19.11.2021. godine utvrđeno je da je stečajni dužnik Holding preduzeće „Prva iskra“ AD Barić preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom 99,9162% od ukupno registrovanog kapitala. Iz pravnosnažne izvršne presude Trgovinskog suda u Beogradu P 2393/2000 od 05.06.2002. godine utvrđeno je da predmetno potraživanje tužioca potiče iz poslovno-komercijalnog odnosa ovde tužioca i Holding preduzeća „Prva iskra“ AD Barič koje do sada nije namireno u celosti. Rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Beogradu od 22.09.2023. godine potraživanje tužioca „Latifović“ DOO priznato je u celosti u ukupnom iznosu od 11.147.137,74 dinara (glavni dug 4.976.176,15 dinara, kamata glavnog duga 6.024.737,75 dinara, troškovi postupka 54.084,00 dinara i kamata na troškove 90.139,84 dinara). Rešenjem o deobi stečajne mase Privrednog suda u Beogradu od 03.02.2022. godine pristupilo se namirenju poverioca tako da je sada tužilac po osnovu ovog rešenja namiren u iznosu od 303.534,55 dinara odnosno 2,72% od pravnosnažno utvrđenog potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilac ima pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je prouzrokovao Privredni sud u Beogradu za čije propuste odgovara tužena Republika Srbija, kako po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, ocenivši da nije osnovan tužbeni zahtev zahtev za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja tužioca prema stečajnom dužniku Privrednog društva za proizvodnju i promet „Latifović“ DOO Kruševac u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St 7/16. Zaključio je da tužena ne može odgovarati za komercijalna potraživanja preduzeća osnovanog na bazi društvenog ili državnog kapitala sa kojim je tužilac slobodnom voljom stupio u komercijalni odnos, jer u konkretnom slučaju tužilac ima potraživanje koje proističe iz komercijalnog odnosa sa stečajnim dužnikom zbog neplaćenih a izvršenih usluga (izrada i isporuka opreme za mini pivaru) pa tužena nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, obzirom da tužilac nije dokazao da je imovinska šteta koju potražuje nastala isključivo zbog dužine trajanja postupka stečaja i da je istu mogao da naplati da je sud efikasnije postupao i preduzimao delotvorne radnje, a da je uprkos tome namirenje izostalo zbog propusta suda, kao posledica povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/2015), stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine). Navedeni pravni zaključak dopunjen je na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, tako da u pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno- posledičnu vezu, između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Naime, iako je tužiocu rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž St 3823/20 od 02.08.2021. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, tužilac nije dokazao da je usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 7/16, pretpeo imovinsku štetu i da je ona posledica neadekvatnog postupanja organa tužene za okončanje tog postupka. Tužilac nije dokazao da je u momentu pokretanja postupka za naplatu spornog potraživanja na računu stečajnog dužnika bilo sredstava iz kojih bi se moglo isplatiti tužiočevo potraživanje, a da mu ista nisu isplaćena zbog nepravilnog i nezakonitog rada tužene, što bi bio osnov odgovornosti za naknadu imovinske štete u ovom postupku.

Sledom navedenog, tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između štete koju trpi (u visini priznatog, a neisplaćenog potraživanja) i neadekvatnog postupanja suda u stečajnom postupku u cilju namirenja tužiočevog potraživanja, za koju štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku bi bila objektivno odgovorna tužena, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Upravo iz ovih razloga nisu osnovani navodi revizije kojima se ponavlja da je odlukom drugostepenog suda povređeno pravo tužioca na imovinu, te da se odgovornost Republike Srbije zasniva na nesprovođenju sudskih odluka.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković