Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1346/2023 od 01.06.2023. godine godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena žalba tuženog, a delimčno usvojena, tako što je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 18485/2021 od 28.02.2023. godine preinačena u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je obaveza tuženog da nadoknadi troškove postupka snižena sa iznosa od 1.069.005,83 dinara na iznos od 973.755,83 dinara, dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu (stav prvi, drugi i treći izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede postupka iz člana 374.stav 2. tačka 2.ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na zahtev tužioca AA dozvoljena, a da je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u preostalom delu nedozvoljena

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, u delu u kom je revizija dozvoljena, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju u reviziji ukazuje revident. Neosnovani su navodi revidenta, da su nižestepeni sudovi postupali o zahtevu koji ne spada u sudsku, već upravnu nadležnost, jer se radi o zahtevu za isplatu naknade za nepokretnost koja je iz svojine tužilaca faktički izuzeta i pretvorena u dobro u opštoj upotrebi, bez sprovedenog postupka eksproprijacije i postupka utvrđivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost ni prema tužiocima, ni prema pravnoj prethodnici tužilaca za vreme njenog života, o kom zahtevu se odlučuje u parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravna prethodnica tužilaca EE, bila je upisana kao nosilac prava korišćenja na parceli .. njiva u ulici ..., ukupne površine 427 m2, upisanoj u ZKUL br. .. KO Novi Sad. Opština Stari Grad je sačinila predlog za predaju zemljišta upućen Gradskom komitetu za komunalne poslove, urbanizam i saobraćaj, Upravi za imovinskopravne poslove kojim je navedeno da je korisnik nepokretnosti EE. Generalnim urbanističkim planom Grada Novog Sada na zemljištu upisanom u ZKUL .. KO Novi Sad 1, parc. br. .. površine 115 m2, predviđena izgradnja Doma zdravlja, te je predlagaču u cilju privođenja zemljišta urbanističkoj nameni predložio da se nakon sprovedenog postupka donese rešenje o predaji pomenutog zemljišta sa dosadašnjeg korisnika na Opštinu Novi Sad. Dana 22.10.1985. godine održana je usmena rasprava pred Gradskim sekretarijatom za finansije, Gradskom upravom za imovinsko-pravne poslove Grada Novog Sada o kojoj je sačinjen zapisnik u postupku utvrđivanja naknade za predato zemljište u Novom Sadu. Navedenoj raspravi prisustvao je zamenik Gradskog javnog pravobranioca, kao zastupnik Opštine Stari Grad i advokat Jovanka Marić kao privremeni zastupnik EE, za koju je navedeno da je nepoznatog mesta prebivališta. Prisutne stranke su upoznate sa predmetom rasprave i konstatovano je da je rešenje Uprave za imovinskopravne poslove broj 463-26/85- V/02 od 24.09.1985. godine, pravnosnažno. Konstatovano je da su stranke saglasno izjavile da su se sporazumele o visini naknade za predato zemljište, te da su stranke na zapisniku pred Upravom sklopile sporazum kojim se obavezuje Opština Stari Grad da za predato zemljište isplati ranijem korisniku EE, nepoznatog mesta prebivališta, naknadu za zemljište u iznosu od 200,00 dinara po m2, što ukupno iznosi 23.000,00 dinara. Obavezan je korisnik zemljišta da putem privremenog zastupnika zemljište preda Opštini Stari Grad u roku od 15 dana od potpisivanja sporazuma.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem R 24/86 od 13.10.1986. godine koje je pravnosnažno 11.11.1986. godine, dozvolio predlagaču SO Stari Grad Novi Sad uplatu u depozit tog novčanog iznosa od 23.000,00 dinara na ime naknade za navedeno zemljište u korist EE koju zastupa privremeni zastupnik. Tuženi nije u sudski depozit isplatio navedeni iznos. U knjizi ulaznih faktura koja obuhvata period od 1985. do 1989. godine evidentiran je ulazni dokument zaveden pod brojem R2486, ali bez dokaza o izvršenom plaćanju. Po prijavi tuženog rešenjem RGZ SKN Novi Sad 952-02889/05Ž od 30.05.2005. godine dozvoljena je u listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad 2, uknjižba prava korišćenja u korist Opštine Novi Sad sa delom poseda 1/1 na katastarskoj parceli .. površine 115 m2, njiva 1. klase dosadašnjeg nosioca prava korišćenja EE. Predmetna parcela je važećim planom detaljne regulacije blokova oko ulice ... u Novom Sadu u celosti namenjena za javno građevinsko zemljište zdravstvena ustanova. U prirodi u celosti predstavlja površinu javne namene, deo saobraćajnice sa trotoarom i zelenom površinom. Prema proceni veštaka tržišna vrednost predmetne nepokretnosti iznosi 126.921,50 dinara/m2. Pravni prethodnik tužilaca, EE, preminula je ...1969. godine. Tužioci su njeni pravni sledbenici, kao zakonski naslednici u opredeljenim udelima, u skladu sa rešenjima o nasleđivanju kako detaljno utvrđuje prvostepeni sud, tako da je tužilac AA naslednik 4/12 dela, tužilje BB, VV, GG po 2/12 dela, a tužilje DD i ĐĐ po 1/12 dela. Pred Sekretarijatom za upravne poslove je 1971. godine vođen postupak predaje poseda druge nekretnine dotadašnjeg korisnika EE upisane u ZKUL .. KO Novi Sad 1, parc. br. .. . Povodom tog postupka ŽŽ je zaključkom Sekretarijata određen za privremenog zastupnika naslednicima pok. EE u predmetu predaje poseda predmetne parcele. U postupku je 25.10.1971. godine zaključen sporazum po pitanju naknade za tu parcelu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava obavezali tuženog da tužiocu AA isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Nasuprot navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredebe člana 103.i 104. Zakona o obligacionim odnosima kada su utvrdili ništavost predmetnog sporazuma, koji je zaključen u vreme kada je pravna prethodnica tužilaca već preminula. Neosnovano revident tvrdi da je u ovoj situaciji trebalo u upravnom postupku sprovesti novi postupak eksproprijacije zemljišta tužiocima i isplate naknade za eksproprisanu nepokretnost. Navodi revidenta su neosnovani, jer je predmetno zemljište već javna svojina tuženog, planirano za javne namene i privedeno planiranoj nameni i tužiocu AA se nepokretnost ne može vratiti u imovinu. Tuženi je izdejstvovao uknjižbu prava korišćenja na svoje ime, a u vreme presuđenja nepokretnost je uknjižena kao javna svojina tuženog, važećim planskim aktom utvrđena za javnu namenu-izgradnju Doma zdravlja. Na spornom zemljištu izgrađeni su saobraćajnica (trotoar i zelena površina) zbog čega tužioci, kada se zemljište koristi za javnu namenu, u odnosu na to zemljište nemaju nikakva stvarna prava, već je predmetno zemljište kao javno dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini tuženog na čijoj se teritoriji nalazi. U toj pravnoj situaciji ne može se sprovoditi postupak ekproprijacije već su pravilno nižestepeni sudovi utvrdili visinu naknade za faktički eksproprisano zemljište, koja naknada je tužiocima garantovana u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilna primena materijalnog prava. Ovo tim pre, što se u reviziji ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u preostalom delu, u smislu člana 410. stav 2. tač. 4. i 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, a tačkom 5. istog člana je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.07.2023.godine, kada je 1 evro, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 117,3175 dinara.

Tužioci se u postupku nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioce BB, VV i GG po 2.431.81,94 dinara, a DD i ĐĐ po 1.215.907,97 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od navedenih tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija izjavljena protiv stava drugog izreke drugostepene presude u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na zahtev navedenih tužilaca nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković