.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2085/2015
20.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje J.S.V., advokata iz K., koju zastupa Ž.L., advokat iz K., protiv tuženog PD C. ED E. iz K., koga zastupa R.K., advokat iz K., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 81/15 od 17.03.2015. godine, u sednici održanoj 20.04.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 81/15 od 17.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 81/15 od 17.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 1641/14 od 03.10.2014. godine, u stavu prvom i trećem izreke, kojima je delimično održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 239/14 od 19.03.2014. godine, a tuženi obavezan da tužilji isplati 9.809.958,97 dinara, po dospelosti po računima bliže označenim u izreci i naknadi joj troškove postupka od 344.520,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. i člana 404. ZPP, iz razloga predviđenih članom 407. tačka 3. I 4. ZPP.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao advokat marta 2012. godine, sa tuženim zaključila usmeni ugovor o zastupanju pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, Privrednim sudom i u postupcima pred izvršiteljima u predmetima vezanim za potraživanja koje tuženi ima prema dužnicima. Tužilja je advokatske poslove obavljala po osnovu pojedinačnih punomoćja koja je potpisao I.R. za svaki pojedinačni predmet, uz ugovorenu nagradu koja se obračunava po AT. Po postignutom dogovoru, tužilja je fakturisala izvršene usluge po obavljenom poslu, pa je prve fakture dostavila tuženom u januaru 2013. godine. U septembru 2013. godine, tuženi je opozvao izdata punomoćja, čime je raskinuo usmeni ugovor a tužilja mu je vratila predmete i dostavila obračun nagrade i naknade troškova za do tada izvršene radnje (fakture). Ukupan dug za pružene advokatske usluge po dostavljenim fakturama iznosio je 9.876.030,00 dinara, a po izvršenom veštačenju,na koje tuženi nije prigovorio,potraživanje je smanjeno na 9.809.958,97 dinara. Po podnošenju predloga za izvršenje tuženi je vršio plaćanje duga tužilji, a utvrđeno je da je postojao dogovor da u slučaju raskida ugovora usluge budu plaćene u roku od 60 dana od momenta raskida ugovora.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi održali na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kragujevcu Iv 239/14 od 19.03.2014. godine, a tuženog obavezali da tužilji isplati iznos od 9.809.958,97 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Tužena strana koja je jednostrano raskinula ugovor o pružanju advokatskih usluga, dužna je da ispuni novčanu obavezu (plaćanje nagrade za obavljeni rad) po članu 23.Zakona o advokaturi i člana 262. u vezi čl.17.Zakona o obligacionim odnosima.
Kako se revizijom ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
