Rev 20867/2023 3.1.2.10; sticanje bez osnova

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20867/2023
06.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Vojna pošta 9650 Priština, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olivera Sekulić Nikolić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 882/23 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj dana 06.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 882/23 od 18.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 882/23 od 18.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4960/2018 od 19.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezani da mu na ime sticanja bez osnova isplate iznos od 8.924,35 dinara mesečno, za period od 01.11.2012. godine zaključno sa 31.12.2017. godine, odnosno ukupan iznos od 553.309,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose od datuma navedenih u tužbi do 11.07.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu na isplatu iznosa da 8.924,35 dinara mesečno za period od 01.10.2011. godine zaključno sa 31.10.2012. godine, odnosno ukupan iznos od 116.016,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 118.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 882/23 od 18.05.2023. godine, odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju iz čije sadržine proizlazi da istu pobijaju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tuženih za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca radi sticanja bez osnova, u činjenično-pravnoj situaciji da je tuženima u periodu od 01.11.2012. godine do 31.12.2017. godine isplaćivan iznos mesečne rente po presudi Opštinskog suda u Prištini P 29/05 od 14.09.2007. godine, ali i po presudama koje su donete nakon toga i to presudi Osnovnog suda u Nišu P 3119/12 od 25.02.2013. godine i Višeg suda u Pirotu Gž 391/16 od 11.07.2016. godine, kojima je izmenjena visina mesečne rente, zbog čega su nižestepeni sudovi delimično usvojili tužbeni zahtev, pozivom na odredbe člana 210. i 201. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Utvrđeno činjenično stanje ne može se osporavati u postupku po reviziji, ni kada je redovna revizija dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP). To svakako ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem dodatnih zakonskih uslova koji se odnose isključivo na primenu materijalnog prava. Osim toga, revident nije priložio drugačiju pravnosnažnu odluku apelacionog ili revizijskog suda u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, u odnosu na koju je pobijanom presudom odstupljeno od sudske prakse u pogledu predmetnog instituta. Zbog navedenog, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženih nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 10.07.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 553.309,70 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković