Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20868/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Stojmenović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elekromreža Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Slavoljub Stefanović, advokat iz ..., radi utvrđenja službenosti i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 347/23 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 347/23 od 23.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 347/23 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3817/19 od 24.01.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru katastarska parcela broj .. za KO ..., koja je u vlasništvu tužilje u ukupnoj površini od 1433 m2, za potrebe poslužnog dobra – dalekovoda broj .., pravac TS „Niš 2“ – „TS Leskovac 2“ i broj ..- pravac TS „Leskovac 2“ – TS „Vranje 4“, sa oznakama površine i navođenjem prostiranja parcele ispod provodnika dalekovoda na način kako je to određeno u tom stavu izreke, u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime naknade za konstituisanje stvarne službenosti na katastarskoj parceli .. u listu nepokretnosti broj .. KO ... isplati 66.735,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji nadoknadi parnične troškove od 220.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana docnje do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 347/23 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba u delu za utvrđenje postojanja prava stvarne službenosti na poslužnom dobru, u sadržini koja je naznačena u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužilji nadoknadi parnične troškove od 116.369,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka od 27.139,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu članova 403. stav 2. tačka 3. i 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a odredbom stava 6. tog člana zakona, da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o raviziji protiv presude.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je pravnosnažno odlučeno pobijanim rešenjem je utvrđenje prava stvarne službenosti na parceli tužilje, kao poslužnom dobru zbog prolaska kabla električne energije tuženog vazdušnim putem, kao povlasnog dobra. Zahtev za utvrđenje u parnici postavljen je kao prejudicijelni zahtevu za novčanu isplatu (ne zahteva se upis prava službenosti u javnu evidenciju nepokretnosti). O zahtevu za isplatu pravnosnažno je odlučeno nepobijanim delom prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužilji isplati naknadu po članu 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Pobijano rešenje drugostepeni sud zasniva na stanovištu da tužilji nedostaje pravni interes da se presudom utvrdi postojanje stvarne službenosti, koja je konstituisana izgradnjom elektromreže sa dozvolom nadležnog organa. Ovakvo stanovište u skladu je sa razlozima pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine, o pravnoj prirodi naknade zbog prelaska kabla električne energije vazdušnim putem. Imajući u vidu da je stvarna službenost prelaska vodova preko zemljišta u svojini tužilje već konstituisana, a da tužilja osim utvrđenja postojanja ove službenosti ne traži upis prava u javnu evidenciju nepokretnosti, kao i da je institut posebne revizije rezervisan za pitanja primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoje okolnosti koje bi nalagale potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, u smislu napred navedene zakonske odredbe.
Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
U skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.06.2020. godine, u situaciji kada je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu revizija nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, bez obzira koja je stranka izjavila reviziju. Ovo iz razloga što se ne radi o meritornoj odluci drugostepenog suda, već se odbacuje tužba i ne odlučuje o pravu na čije ostvarenje je tužbeni zahtev usmeren.
Tužba je podneta 05.06.2016. godine, vrednost predmeta spora je 66.735,00 dinara, pa kako ova vrednost ne prelazi napred navedeni zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije u imovinskopravnom sporu, revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković