.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2087/2019
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Divljak, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milanko Rakić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5207/2018 od 24.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5207/2018 od 24.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5207/2018 od 24.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudske jedinice u Inđiji P 627/2015 od 19.09.2018. godine, obavezan je tuženi da na ime duga isplati tužiocu iznos od 18.123,65 evra sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za evro, od 17.06.2015. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu razlike između traženog iznosa od 39.000 evra i dosuđenog iznosa od 18.123,65 evra. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu razlike između traženog i dosuđenog iznosa, na ime troškova parničnog postupka kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka od dana presuđenja do izvršnosti odluke o troškovima postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5207/2018 od 24.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao da se u reviziji uopšte ne navodi pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih citiranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Navodi revizije odnose se na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje. To nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema propisanom u članu 407. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.
Uz izneto, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati duga. Odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom radi vraćanja duga iz međusobnih odnosa stranaka, kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, primena materijalnog prava je uslovljena činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu raspravljanja, a ono se ne može pobijati u postupku po reviziji (član 407. stav 2. ZPP). Navodi o potrebi razmatranja pravnih pitanja iz razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP, niti su konkretizovani, niti su potkrepljeni.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
