Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7470/2017 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2026/2015 od 29.12.2016. godine u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2026/2015 od 29.12.2016. godine u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav ugovor Ov. .../..., zaključen 26.09.2000. godine između SP. PK „Beograd“ Preduzeća za proizvodnju, promet i preradu poljoprivrednih proizvoda „Zemun“ sa p.o. iz Zemuna i ŽŽ iz ..., kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2026/2015 od 29.12.2016. godine, tako što je obavezan tužilac da isplati solidarno tuženima, sada pok. VV, GG, DD, ĐĐ i EE iznos od 654.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvog narednog dana od dana isteka roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi AA i BB, naslednici sada pokojne tužene VV, GG, DD, ĐĐ i EE, podneli su odgovor na reviziju u kome su osporili revizijske navode i predložili da se revizija odbaci kao nedozvoljena, odnosno odbije kao neosnovana.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, člana 403. stav. 2 tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca delimično nedozvoljena, a delimično neosnovana.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba za utvrđenje i činidbu podneta je 09.09.2005. godine, a označena vrednost predmeta spora je 501.000,00 dinara. S obzirom da je odluka kojom se okončava postupak u ovoj parnici već jednom bila ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 01.02.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka vrednosni cenzus za dozvoljenost revizije određen je odredbom stava 3. člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 55/14) - dinarska protivvrednost preko 40.000 evra.

Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude - dela stava prvog izreke kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. i člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP. Primenom odredbe člana 420. stav 1. ZPP, revizija nije dozvoljena ni protiv dela stava prvog izreke drugostepene presude kojim je potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem SO Novi Beograd od 20.10.1992. godine tužiocu je dato gradsko građevinsko zemljište u bloku ... u ... ukupne površine 13,28 ha, između ostalog i kat. parcele ... i ... KO ..., radi izgradnje i uređenja Zone ... - ... . Rešenjem nadležnog organa SO Novi Beograd od 23.03.1994. godine izvršen je prenos uz naknadu prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, i to: kp. .../... i .../... iz ZKUL ... KO ... u udelima od po 2851/12038, u ukupnoj površini od 1 jutra 1251 kv.hv, a kojim parcelama odgovara, odnosno delu odgovaraju kat. parcele .../... od 0,0587 ha, .../... od 0,3453 ha, .../... od 0,871 ha i .../... od 0,5345 ha, u ukupnoj površini od 1.0256 ha ili 1 jutra 1251 kv.hv , sa dotadašnjeg nosioca PIK „Zemun“ na Opštinu Novi Beograd, a za potrebe tužioca. Navedene parcele predstavljale su deo nekadašnje zemljišnoknjižne parcele ... iz ZKUL ... KO ..., koja je bila vlasništvo Zadruge ... . Deo parcele ... u površini od 5 jutara 1031 kv.hv (3,2481 ha) izuzet je 11.09.1953. godine iz domaćinstva ZZ i postao društvena svojina, na osnovu rešenja Sreske komisije za poljoprivredno zemljišni fond – PZF, dok je cela parcela ... ukupne površine 18 jutara 1591 kv.hv, nacionalizovana i postala društvena svojina 25.04.1962. godine. U postupku vraćanja zemljišta rešenjem SO Novi Beograd od 24.12.1992. godine, za zemljište oduzeto 11.09.1953. godine utvrđeno je pravo na naknadu u drugom odgovarajućem zemljištu i tuženi PIK „Zemun“ obavezan da ranijem vlasniku II preda odgovarajuće zemljište. Za vreme dok je bila u režimu opštenarodne imovine parcelom ... je raspolagano od strane nosioca prava korišćenja - Poljoprivredne proizvođačke zadruge „Jedinstvo“ iz Zemuna. Tokom 1960. godine Zadruga „Jedinstvo“, kao pravna sledbenica zemljoradničkih zadruga „Sutjeska“ i „Gornja Varoš“ (sve pravni prethodnici tuženog DP PIK „Zemun“, u stačaju), uređivala je imovinsko pravne odnose sa bivšim zadrugarima u vezi zamene njihove zemlje sa zemljištem iz opštenarodne imovine i za njihove parcele zauzvrat im davala zemljište iz Fonda opštenarodne imovine. Na molbu zadruge, Narodni odbor Opštine Zemun, Odeljenje za finansije doneo je rešenje 02-12129/2 od 21.07.1960. godine kojim se saglasio da se u zemljišnim knjigama izvrši niz promena u pogledu razmena zemljišta. Tako je pravnim prethodnicima prvo do šesto tuženih, za zemljište koje su dali u zamenu dato zemljište koje čini deo ranijih kp. .../... i kp. .../... KO ... (od kojih su kasnije nastale parcele koje su predmet spora). Započeti postupak vraćanja zemlje nije bio okončan u odnosu na sopstvenike upisom prava na dobijenom zemljištu, za razliku od zadruge koja se upisala kao nosilac prava korišćenja dobijenog zemljišta već 25.07.1960. godine. Radi usklađivanja stanja na terenu sa podacima u katastru nepokretnosti i zemljišnoj knjizi i uknjižbe sticalaca, tuženi DP PIK „Zemun“ je zaključio sa ŽŽ1, pravnim prethodnikom tuženih AA i BB, ugovor o zameni zemljišta Ov. .../... od 26.09.2000. godine u kome su navedene parcele koje su date DP PIK „Zemun“ još 1960. godine i na kojima je i uknjižen kao nosilac prava korišćenja, za navedene katastarske parcele iz ZKUL ... KO ... (između ostalih i za deo kp. .../... (kojoj odgovara kp. .../...) i deo kp. .../... (kojoj odgovara .../...) koje je dobio ŽŽ1, uz konstataciju da se ugovorne strane nalaze u posedu razmenjenog zemljišta još od 1958. godine. Pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 3142/98 od 27.03.2000. godine utvrđeno je da su tužioci ŽŽ1 sa 2/4 udela i GG i JJ, pravni prethodnici ostali tuženih fizičkih lica, sa po ¼ udela, nosioci prava korišćenja kat. parcela .../... od 1 ha 7a 93m2, .../... od 8a 71 m2 i .../... od 53a 45m2, upisanih u pl. ... KO ..., odnosno prava korišćenja zemljišnoknjižnih parcela upisanih u ZKUL ... KO ..., i to parcele .../... ŽŽ1 sa 27/330, a GG i JJ sa 27/330 ukupno, parcele .../... ŽŽ1 sa 11/140 a GG i JJ sa 11/140 ukupno i parcele .../... ŽŽ1 sa 27/378 i GG i JJ sa 27/378 ukupno. Navedena presuda je obrazložena time da je parcela ... iz ZKUL ... KO ... oduzeta od Zadruge „...“ i postala društvena svojina po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda, da je njen deo dat KK na osnovu ukrupnjavanja zemljišta (u zamenu za parcele .../... i .../... KO ...), te da je dobijeni deo parcele ... (kp. ...) Stevanova supruga LL prodala ŽŽ1 i LJLJ. Pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za imovinsko pravne i stambene poslove Opštine Novi Beograd od 10.03.2008. godine dozvoljeno je ponavljanje postupka okončanog rešenjem od 23.03.1994. godine i navedeno rešenje ukinuto u delu koji se odnosi na nosioca prava korišćenja zemljišnoknjižnih parcela broj .../... i .../... KO ..., utvrđeno da pravo korišćenja uz naknadu prestaje zemljišnoknjižnim sukorisnicima - pravnim prethodnicima prvo do šesto tuženih, uz utvrđenje prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u korist tužioca radi izgradnje u bloku ... na ..., kao i da će se naknada za oduzeto pravo korišćenja odrediti po odredbama Zakona o eksproprijaciji po pravnosnažnosti rešenja. Zemljišnoknjižnim parcelama .../... i .../... i ZKUL ... KO ... odgovaraju katastarske parcele starog premera .../..., .../..., .../... i .../... KO ..., a njima katastarske parcele novog premera u KO ..., i to zemljišnoknjižnoj parceli .../... odgovaraju kat.parcele novog premera .../... (odnosno kp .../... starog premera) i .../... (odnosno kp. .../... starog premera), a zemljišnoknjižnoj parceli .../... odgovaraju katastarske parcele novog premera .../... (odnosno kp. .../... starog premera) i .../... (odnosno kp. .../... starog premera). Tužilac je na osnovu rešenja od 10.03.2008. godine upisan u javnim knjigama kao isključivi nosilac prava korišćenja parcela novog premera .../..., .../..., .../... i .../..., dok se tuženi, AA i BB kao naslednici pok. tužene VV, GG, DD i ĐĐ i EE, nalaze u posedu predmetnih parcela. Pravnosnažnim rešenjem Sekretarijata za imovinsko pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspkciju Gradske uprave Grada Beograda od 15.04.2011. godine tužiocu je prestalo pravo korišćenja građevinskog zemljišta u bloku ... u ..., između ostalog i na kp. ... i ... KO ..., datog rešenjem SO Novi Beograd od 20.10.1992. godine, iz razloga što zemljište nije privedeno nameni .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 552. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, utvrdio da je ugovor o zameni Ov. .../... od 26.09.2000. godine ništav pravni posao, s obzirom da u vreme njegovog zaključenja PIK „Zemun“ nije bio vlasnik niti korisnik parcela kojima je raspolagao, zbog čega ugovorom nije mogao da prenese više prava nego što je sam imao.

Drugostepeni sud je zaključio da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo, pa je na osnovu činjenice da je tužiocu u toku postupka prestalo pravo korišćenja datog građevinskog zemljišta, smatrao da je tužilac izgubio pravni interes za utvrđenje ništavosti osporenog ugovora. Iz tog razloga je primenom člana 194. ZPP i člana 109. ZOO preinačio prvostepenu presudu u navedenom delu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o zameni nepokretnosti od 26.09.2000. godine.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Članom 109. stav 1. ZOO propisano je da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i da se na nju može pozivati svako zainteresovano lice.

Odredbom člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisani su uslovi za podnošenje tužbe za utvrđenje. Tužilac može podići tužbu za utvrđenje samo ako ima pravni interes za pružanje ovog vida pravne zaštite. Pravni interes je procesna pretpostavka o kojoj sud vodi računa po službenoj dužnosti i po prigovoru stranaka u toku čitavog postupka, sve do zaključenja glavne rasprave, pa je bitno da on postoji u vreme donošenja odluke o osnovanosti tužbenog zahteva. U svim slučajevima kada se po nekom pravnom propisu ne pretpostavlja, tužilac je dužan da pravni interes za podnošenje ove tužbe učini verovatnim, tj. da pokaže da postoji opasnost da će tuženi svojim ponašanjem povrediti neko njegovo pravo zbog toga što je neizvesno postojanje nekog pravnog odnosa ili prava, odnosno istinitost neke isprave, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa.

U konkretnom slučaju, tužilac je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o zameni nepokretnosti od 26.09.2000. godine, zasnovao na tvrdnji da je ugovarač PIK „Zemun“ u razmeni zemljišta raspolagao pravom koje nije imao u trenutku zaključenja ugovora, s obzirom da nije bio vlasnik niti korisnik parcela koje je dao u zamenu. Ovo stoga što je predmetno neizgrađeno građevinsko zemljište bilo u državnoj svojini a pravo korišćenja, između ostalih i na kat. parcelama kp. ... i kp. ... KO ..., preneto na Opštinu Novi Beograd za potrebe tužioca, rešenjima SO Novi Beograd od 20.10.1992. godine i 23.03.1994. godine. Dakle, radi se o tužbi za utvrđenje (deklaratornoj tužbi) kod koje zakon (član 194. stav 2. ZPP i član 109. stav 1.ZOO), ograničava – uslovljava mogućnost podnošenja i vođenja postupka postojanjem pravnog interesa za pravnosnažno utvrđenje.

Prema vrsti tražene pravne zaštite, Vrhovni kasacioni sud pre svega nalazi da je zbog prirode pravnog odnosa ovaj spor morao da se reši prema svim licima koja su učesnici predmetnog materijalnopravnog (ugovornog) odnosa, kao nužnim suparničarima, shodno članu 211. ZPP. Stoga je bilo nužno da se prekinuti postupak prema PIK „Zemun“ u stečaju, nastavi po predlogu tužioca na osnovu člana 225. stav 1. ZPP, pozivanjem stečajog upravnika da preuzme postupak, što su nižestepeni sudovi nepravilno odbili pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena revizija (član 420. stav 1. ZPP).

Međutim, po stanovištu revizijskog suda, navedena okolnost nije od uticaja na pravilnost pobijane presude s obzirom da je tužbeni zahtev odbijen.

U postupku je utvrđeno da je u pravnosnažno okončanom upravnom postupku 10.03.2008. godine tužilac stekao pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini (koje mu je dato rešenjem od 20.10.1992. godine), na osnovu koga je stečeno pravo upisao u ln. .... KO ... i na kome je u ovom postupku zahtevao utvrđenje prava korišćenja. Međutim, u vreme zaključenja glavne rasprave u ovom sporu tužiocu je pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa Gradske uprave Grada Beograda od 15.04.2011. godine prestalo pravo korišćenja spornog građevinskog zemljišta, na osnovu člana 86. stav 1.Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 47/2003...39/2009), jer zemljište nije priveo nameni, s obzirom da nije započeo i završio izgradnju objekta u propisanim rokovima.

U opisanoj činjeničnopravnoj situaciji, suprotno navodima revizije, tužilac je izgubio pravni interes da ukazuje na eventualnu ništavost osporenog ugovora, kojim se nije ni prometovalo označenim nepokretnostima već je izvršeno regulisanje imovinskopravnih odnosa u cilju usaglašavanja pravnog sa faktičkim stanjem povodom ranije izvršenog prometa predmetnog zemljišta tokom 1960. godine, na osnovu člana 21. Uredbe o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljačkih radnih zadruga („Sl. list FNRJ“, br.14/53). Stoga tužilac nije zaintersovano lice koje se može pozivati na ništavost, a nisu ispunjeni uslovi za pružanje tražene pravne zaštite ni po službenoj dužnosti shodno članu 109. stav 1. ZOO, s obzirom da takvo utvrđenje ne predstavlja prethodno pitanje za donošenje odluke u vezi drugih zahteva tužioca.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost odluke drugostepenog suda. Rešenjem od 15.04.2011. godine nije poništeno rešenje od 10.03.2008. godine, na osnovu kojeg je tužilac upisao pravo korišćenja na predmetnim katatarskim parcelama u javnim knjigama, već je utvrđeno da mu je to pravo prestalo na osnovu zakona zbog toga što nije privedeno nameni za koju mu je dato. Nije od uticaja što je vanparnični postupak, pokrenut po predlogu ranijih korisnika za određivanje naknade za oduzeto zemljište prema tužiocu na osnovu rešenja od 10.03.2008. godine prekinut do okončanja ovog spora, s obzirom na novonastalu okolnost da je nakon donošenja tog rešenja tužiocu prestalo pravo korišćenja predmetnih parcela.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom odredbi člana 153, 154, 163. i 165. stav 1. i 2. ZPP, pa su navodi revizije kojima se osporava stav treći izreke pobijane presude ocenjeni neosnovanim.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić