Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Blagotić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 4033/20 od 05.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 4033/20 od 05.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 4033/20 od 05.11.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 6414/17 od 25.02.2020. godine, kojim je tužba u ovoj pravnoj stvari odbačena, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. st. 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja ocenio žalbene navode tužioca i po oceni Vrhovnog kasacionog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema stanju u spisima, tužilac je 18.05.2015. godine podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da su Ugovor o prodaji nepokretnosti, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu I/2 Ov broj .../... od 15.12.2006. godine i Aneks ugovora, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu I/3 Ov broj .../... od 29.06.2007. godine, zaključeni između tužioca i sada pok. VV punovažni ugovori o prenosu prava vlasništva bez naknade na nepokretnosti – jednoiposobnom stanu broj ... u ..., u ulici ... .../..., površine 50m2, na četvrtom spratu stambene zgrade, posotojeće na kat. parc. ..., upisane u LN ... KO ..., kao vlasništvo tužioca, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi.

Podneskom od 20.11.2017. godine tužilac je opredelio tužbeni zahtev na taj način što je tražio da se utvrdi da su navedeni ugovor o prodaji nepokretnosti i aneks tog ugovora kao simulovani pravni poslovi ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo, a da je između stranaka zaključen i da proizvodi pravno dejstvo, kao disimulovani pravni posao, ugovor o poklonu, odnosno ugovor o prenosu prava vlasništva bez naknade na navedenoj nepokretnosti, što je tužena da prizna i trpi da se na osnovu presude izvrši upis prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti u korist tužioca.

O tužbenom zahtevu kojim se traži utvrđenje ništavosti ugovora o prodaji nepokretnosti i aneksa tog ugovora, kao simulovanog pravnog posla, pravnosnažno je odlučeno presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21801/11 od 24.07.2013. godine, kojom je takav zahtev usvojen, iz razloga što je u tom postupku utvrđeno da ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u stvarnoj nameri prodaje i kupovine stana, već da bi se kćerka sada pok. VV isključila iz nasleđa, pa pravnu valjanost ugovora o prodaji i aneksa ugovora nije moguće u ponovnom postupku po bilo kom osnovu, ponovo ispitivati.

Kod takvog stanja stvari, pravilno su nižestepeni sudovi tužbu tužioca u ovom delu tužbenog zahteva ocenili nedozvoljenom, zbog čega je ista primenom odredbe člana 294. stav 1. tačka 4. ZPP odbačena, zbog pravnosnažno presuđene stvari.

Po oceni Vrhovnog kascionog suda ni tužba u preostalom delu zahteva, kojim je traženo da se utvrdi da su tužilac i sada pok. VV zaključili ugovor o poklonu, kao disimulovani pravni posao koji proizvodi pravno dejstvo, nije dozvoljena, jer se ne radi se o situaciji iz člana 194. stav 3. ZPP.

Utvrđenje postojanja, odnosno nepostojanja činjenice može se, prema odredbi člana 194. stav 3. ZPP tražiti tužbom samo kad je to predviđeno zakonom ili drugim propisom.

Zakonom o obligacionim odnosima ili nekim drugim propisom nije predviđeno da se može podneti tužba sa samostalnim zatevom za utvrđenje da je disimulovan pravni posao zaključen i da proizvodi pravno dejstvo.

Suprotno navodima revizije, takav zahtev je vezan za glavni zahtev u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P 21801/11, a u kome je ocenjivana punovažnost ugovora o prodaji nepokretnosti i aneksa tog ugovora, pa je tužilac samo u tom postupku mogao da postavi zahtev za utvrđenje (za slučaj utvrđenja ništavosti ugovora o prodaji i aneksa ugovora) da takav ugovor proizvodi pravno dejstvo ugovora o poklonu, kao disimulovani pravni posao, jer bi se u tom postupku, u sklopu utvrđenog činjeničnog stanja, primenom člana 66. ZOO ocenjivala ispunjenost uslova za pravnu valjanost ugovora o poklonu.

Imajući u vidu navedeno, tužba sa samostalnim tužbenim zahtevom, kakav je postavljen u ovoj parnici nije dozvoljena. Samostalan zahtev u novoj parnici bi mogao biti zahtev za utvrđenje postojanja nekog prava koje tužilac smatra da je stekao disimulovanim pravnim poslom, a čije postojanje i punovažnost je moralo biti ispitivano u prethodnoj parnici.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414, u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić