U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa Petar Ivanović, advokat iz ..., zbog duga, odlučujući o reviziji tužene GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5377/19 od 08.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 5377/19 od 08.07.2019. godine u drugom stavu izreke, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužioca AA iz ... i POTVRĐUJE presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7384/17 od 07.06.2018. godine u drugom stavu izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7384/17 od 07.06.2018. godine, prvim stavom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi BB da tužiocu AA isplati iznos od 10.000 evra sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati, počev od 13.10.2014. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tužilju GG, kojim je tražio da se obaveže tužena da solidarno sa tuženim BB tužiocu isplati iznos od 10.000 evra sa kamatom u visini eskontne stope Evropske centralne banke, počev od 12.10.2004. godine od isplate, kao i u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu solidarno isplati domicilnu kamatu Evropske centralne banke na iznos od 10.000 evra za period od 12.10.2004. godine do 12.10.2014. godine. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi BB da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 164.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.06.2018. godine do isplate. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženima GG i VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.375,00 dinara, kao i da tuženoj GG naknadi troškove parničnog postupka još u iznosu od 45.375,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5377/19 od 08.07.2012. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tuženog BB i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7384/17 od 07.06.2018. godine u prvom i trećem stavu izreke. Drugim stavom izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7384/17 od 07.06.2018. godine u drugom stavu izreke, tako što je obavezana tužena GG da tužiocu solidarno sa tuženim BB isplati iznos od 10.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom za period od 13.10.2014. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u preostalom delu drugi stav izreke potvrđen, a tužiočeva žalba odbijena. Trećim stavom izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužiočeva žalba izjavljena protiv trećeg stava izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P broj 7384/17 od 07.06.2018. godine. Četvrtim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Blagovremenom revizijom izjavljenom na osnovu člana 403. stav 1. i stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP), tužena GG pobija drugostepenu presudu u drugom stavu izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužena se u reviziji poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, ali ne ukazuje o kojoj povredi se konkretno radi.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude usmenim ugovorom o zajmu tužilac je tuženom BB, bivšem suprugu tužene, pozajmio iznos od 10.000 evra dana 12.10.2004. godine. Novac je predao tuženom VV koji je u dogovoru sa tuženim BB potpisao priznanicu sa istim datumom. U priznanici je navedeno da se iznos od 10.000 evra daje tuženom VV dana 12.10.2004. godine, kako bi novac predao na zajam tuženom BB. Priznanica ne sadrži rok vraćanja, niti odredbe o kamati. U vreme zaključenja ugovora tuženi BB i GG bili su u braku i po tužiočevom saznanju iznos od 10.000 evra utrošen je za kupovinu putničkog automobila i nepokretnosti na ime tužene GG.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u odnosu na tuženu GG odbio tužbeni zahtev primenom člana 171. i 187. Porodičnog zakona (u daljem tekstu PZ) i člana 414. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu ZOO), zaključivši da tužilac nije dokazao da je pozajmica izvršena za porodične potrebe tuženih GG i BB, da bi oba supružnika solidarno odgovarala za obaveze koje je tuženi BB preuzeo tokom trajanja bračne zajednice.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno shvatanje prvostepenog suda. Prema obrazloženju drugostepene presude, pozajmicom učinjenom dana 12.10.2004. godine zasnovan je dužničko-poverilački odnos između tužioca kao zajmodavca i tuženog BB, kao zajmoprimca, za vreme dok je on bio u braku sa tuženom GG, koja činjenica među strankama nije sporna. Tokom glavne rasprave pred prvostepenim sudom, tuženi nisu pružili dokaze da je pozajmljeni iznos od 10.000 evra tuženi BB upotrebio isključivo za svoje lične potrebe, da bi shodno čl. 186. PZ mogla biti ustanovljena njegova lična obaveza vraćanja primljenog, a iz kog razloga, shodno članu 187. stav 1. PZ, za obaveze preuzete radi podmirenja potrebe života u braku odgovaraju supružnici solidarno. Saznanje ili odsustvo znanja tužene GG o postojanju pozajmice bez uticaja je, po stavu drugostepenog suda, na njen pravni položaj u ovoj parnici, koji saglasno izloženoj pravnoj argumentaciji, nju čini pasivno legitimisanom i solidarnom obavezom na vraćanje primljenog.

Pogrešno je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu u odnosu na tuženu GG.

Supružnici odgovaraju kako za svoje sopstvene obaveze, tako i za zajedničke obaveze. Za sopstvene obaveze koje je preuzeo pre sklapanja braka, kao i za lične obaveze stečene u toku braka, prema članu 186. PZ, odgovara supružnik koji ih je preuzeo, svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini. Takve obaveze smatraju se ličnim obavezama svakog supružnika i one ne mogu imati nikakvog uticaja na status imovine drugog supružnika.

Za zajedničke obaveze, a to su obaveze koje jedan od supružnika preuzme radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po opštim pravilima terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno, ne samo svojim udelom u zajedničkoj imovini, nego i svojom posebnom imovinom (član 187. PZ). Pod tekućim potrebama zajedničkog života u braku podrazumevaju se obaveze koje nastaju u vezi sa svim neophodnim životnim potrebama supružnika i članova njihove porodične zajednice, a obnavljaju se nedeljno, mesečno, godišnje ili drugim redovnim vremenskim intervalima (izdaci za ishranu, odeću, obuću, stanovanje, održavanje ili povećanje zajedničke imovine, itd).

Činjenica da su tuženi BB i GG u vreme zaključenja ugovora o zajmu bili u braku, ne daje pravo tužiocu da od nje zahteva ispunjenje obaveze u smislu člana 187. Porodičnog zakona, jer tužena nije znala za postojanje ovog pravnog posla, niti ga je naknadno odobrila. Suprotno zaključku drugostepenog suda saglasno odredbama člana 187. PZ i člana 231. ZPP na tužiocu je teret dokazivanja da je predmet tužbenog zahteva zajednička obaveza supružnika, a ne na tuženoj, da je predmet tužbenog zahteva obaveza koju je njen bivši supružnik preuzeo po sklapanju braka isključivo u svoje ime i za svoj račun.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio reviziju i preinačio pobijanu presudu, kao u izreci ove presude, primenom čl. 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić