Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Subotić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 118/23 od 12.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 28.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 118/23 od 12.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 118/23 od 12.04.2023. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 232/21 od 11.07.2022. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 232/21 od 11.07.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 964.618,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 27.07.2021. godine do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 101.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 118/23 od 12.04.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 232/21 od 11.07.2022. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove sastava odgovora.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u smislu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen u Društvenom preduzeću Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 75/07 (novi broj pred Privrednim sudom u Beogradu St 112/10) od 26.09.2007. godine, nad predmetnim društvenim preduzećem je otvoren stečajni postupak, koji je i dalje u toku. Tužilac je blagovremeno, u stečajnom postupku izvršio prijavu potraživanja pod rednim brojem 435, pa mu je zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu o listi potraživanja St 75/2007 od 19.02.2008. godine, utvrđeno potraživanje u ukupnom iznosu od 964.618,52 dinara u četvrtom isplatnom redu. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 295/21 od 17.03.2021. godine, usvojen je prigovor tužioca, pa je utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 112/10. Prema potvrdi Agencije za privredne registre Društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beograd je u momentu otvaranja stečajnog postupka bilo preduzeće sa društvenim kapitalom sa udelom 100%. Tužiocu do momenta podnošenja tužbe utvrđeno potraživanje nije namireno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati (obračunata obračunata konformnom metodom) u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St 75/2007 od 19.02.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 964.618,52 dinara, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključka od 19.02.2008. godine.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tuženu obavezao da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude cenio je žalbene navode, da je potraživanje tužioca priznato zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, ali ih je smatrao neosnovanim.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Zaključkom stečajnog suda 75/2007 od 19.02.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 964.618,52 dinara gde je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata u kapitaliziranom iznosu do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode u iznosu (pri čemu visina glavnice i pripisane kamata nisu opredeljeni u nominalnim iznosima). Međutim, u konkretnom slučaju, ne može se primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Dakle, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 19.02.2008. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili najpre visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da najpre izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 964.618,52dinara, a zatim na utvrđenu visinu glavnice da izvrši i obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka St 75/2007 od 19.02.2008. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njenogovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković