Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5270/10 od 18.12.2013. godine, tužilja je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ. Tužilja je 29.05.2015. godine podnela predlog Državnom pravobranilaštvu za mirno rešenje spora i tražila je da joj se isplati iznos od 2.892.000,00 dinara na ime naknade troškova krivičnog postupka. Pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Višeg suda u Beogradu K 2541/10 od 13.07.2015. godine utvrđeno je da troškovi krivičnog postupka koje je imala ovde tužilja kao optužena u krivičnom postupku iznose 1.917.000,00 dinara. Troškove je naplatila prinudnim putem. Predmet tužbenog zahteva u ovom postupku je zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos troškova krivičnog postupka, obračunata za period od 18.12.2013. godine do 13.07.2015. godine kada je doneto rešenje Višeg suda u Beogradu kojim su utvrđeni troškovi krivičnog postupka, i to u iznosu od 490.358,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od dana podnošenja tužbe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu nalazeći da tužilja nema pravo na isplatu zakonske zatezne kamate, na iznos troškova krivičnog postupka koji su tužilji utvrđeni rešenjem Višeg suda u Beogradu od 13.07.2015. godine, potražuje u posebnoj parnici, u situaciji kada prilikom podnošenja zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 29.07.2014. godine ili istovremeno sa tim zahtevom nije postavila i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove, odnosno nije podnela zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate u krivičnom postupku u kome su ti troškovi nastali.

Suprotno navodima revidenta, drugostepeni sud pravilno zaključuje da se zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos troškova postupka može tražiti samo u postupku u kome su ti troškovi nastali i ne može biti predmet glavnog zahteva posebne parnice ukoliko ta kamata tamo nije tražena.

Odredbom člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 35/19) propisano je da će se, kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Odredbom člana 265. stav 6. istog zakona propisano je da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ovog člana ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

Shodno napred navedenim odredbama, lice, odnosno stranka, u postupku dužna je da uz zahtev za naknadu troškova postupka, postavi istovremeno i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova kao novčane obaveze. Obaveza naknade troškova postupka, i krivičnog i parničnog, je novčana obaveza, pa poverilac (stranka koja je uspela u postupku) ima pravo da na dosuđeni iznos troškova, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, potražuje i zakonsku zateznu kamatu, ali se o pravu poverioca na zakonsku zateznu kamatu odlučuje u postupku u kome se ti troškovi dosuđuju, a ne u posebnom postupku. Ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi, odnosno ne podnese i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, takva obaveza za dužnika ne postoji, odnosno poverilac nema pravo na isplatu kamate i ne može u posebnoj parnici da traži isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova u drugom postupku. Tužilja je u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, koji je postavila 29.07.2014. godine, opredelila troškove koje potražuje, ali istovremeno sa tim zahtevom nije postavila zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove. Kako u skladu sa članom 265. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku, zahtev za naknadu nužnih izdataka koji je postavila tužilja nije odmah usvojen, a sud o njemu nije doneo odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, tužilja je bila ovlašćena da svoje potraživanje ostvari u parničnom postupku protiv Republike Srbije odmah nakon isteka roka od tri meseca, što ona nije učinila već je insistirala na donošenju rešenja podnošenjem više urgencija. Sledom navedenog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova krivičnog postupka ne može biti predmet tužbenog zahteva u posebnoj parnici, dok suprotni navodi revidenta nisu osnovani.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane drugostepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku reviziju odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić