Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3933/2023 od 17.10.2023. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je sada pokojni VV, čiji je pravni sledbenik tužena, izgradnjom pomoćnog objekta – garaže, sadnjom topola i jabuka izvršio zauzeće dela tužiočeve katastarske parcele broj .. KO ..., u merama i granicama utvrđenim nalazom veštaka Gorana Adžića od 24.10.2012. godine i bliže određenim u ovom stavu izreke, i to površine P1 ispod objekta i površine P2 ukupne površine 28 m2, u opisanim merama i granicama, te je naloženo pravnom sledbeniku pok. VV da zauzeti deo tužiočeve parcele označen kao površina P2 vrati tužiocu tako što će sa tog dela zauzete parcele ukloniti zasad jabuka, a odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev sada pokojnog VV, čiji je pravni sledbenik BB, kojim je tražio da se prema tužiocu utvrdi da je stekao pravo svojine održajem na delu tužiočeve katastarske parcele broj .. KO ... u merama i granicama bliže određenim u ovom delu izreke i to na površini P1 od 19 m2 na kojoj je sagradio deo pomoćnog objekta (garažu), na površini P2 od 9 m2 na kojoj je zasadio jabuke u opisanim merama i granicama sa novom linijom između katastarskih parcela .. i .. koja je bliže određena u ovom stavu izreke, te da će sada pokojni VV osim opisanih površina P1 i P2 koristiti i površinu P3 u opisanim merama i granicama koja ukupno iznosi 64 m2, odnosno da je tuženi održajem stekao pravo svojine i pravo korišćenja na katastarskoj parceli .. u ukupnoj površini od 88 m2 na (19 m2 + 9 m2 + 60 m2), a sastavni deo rešenja je skica terena veštaka Gorana Adžića od 24.10.2012. godine, što je tužilac dužan priznati i trpeti i dozvoliti da se tuženi kao vlasnik napred opisanog dela katastarske parcele broj .. KO ... upiše kao vlasnik kod SKN Leskovac. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena kao pravni sledbenik sada pokojnog VV da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 230.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, ...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena i osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik katastarske parcele broj .. KO ..., dok je sada pokojni VV bio vlasnik susedne katastarske parcele broj .. KO ... . Predmetne parcele se međusobno graniče, a ranije su činile jedinstvenu katastarsku parcelu broj .. koja je bila neograđena i bez objekata. Pokojni VV je kupio 1/5 ove parcele od prodavca GG na osnovu overenog kupoprodajnog ugovora od 17.09.1981. godine. Nakon kupovine, on je izveo geometra koji je izdvojio 1/5 kao realni deo katastarske parcele broj ... u površini od 433 m2 i obeležio je među kočićima. Međutim, na tom mestu nikada nije postavljena ograda. Pokojni VV je iste godine počeo sa gradnjom porodične kuće na kupljenoj parceli, a zatim i garaže na delu parcele koja se nalazi do glavnog puta na relaciji Leskovac – Bojnik. Garaža je sagrađena poštujući međnu liniju koju je odredio geometar koga je prilikom kupovine parcele angažovao pokojni VV. U nastavku od garaže, u dubini svog placa prema porodičnoj kući gledano od glavnog puta, pokojni VV je 1985. godine posadio vinovu lozu, jabuke i topole. Pravni prethodnik tužioca, sada pokojni DD je kupio preostali deo katastarske parcele broj .. u površini od 1754 m2 (koji je sada upisan u katastru nepokretnosti kao parcela ..) i započeo je izgradnju kuće 1987. godine. U to vreme je pokojni VV na kupljenom delu parcele (koji je sada upisan u katastru nepokretnosti kao parcela ..) već sazidao porodičnu kuću i garažu i zasadio topole, jabuke i vinograd. Tužilac, niti njegov pravni prethodnik, nisu se protivili gradnji garaže i sadnji voća, niti su pred sudom pokretali bilo kakav postupak radi utvrđenja zauzeća od strane tuženog ili radi utvrđenja međne linije. Pokojni VV je 2012. godine kao predlagač pokrenuo vanparnični postupka za uređenje međa između navedenih parcela protiv ovde tužioca kao protivpredlagača. U ovom postupku nekoliko puta je ukidano prvostepeno rešenje o uređenju međne linije, da bi poslednjim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R1 114/17 od 14.11.2017. godine ovaj vanparnični postupak bio prekinut i tužilac upućen na parnični postupak radi utvrđenja prava svojine na spornom delu katastarske parcele broj .. na kom je pokojni VV posadio stabla jabuka i koji se nalazi u njegovom posedu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev sada pokojnog VV i utvrdio da je on po osnovu održaja stekao pravo svojine na spornom delu tužiočeve katastarske parcele .. KO ..., u merama i granicama prostora koji je opredelio sudski veštak geometar i označio ga kao površine P1, P2 i P3 ukupne površine 88 m2 (19 m2 + 9 m2 + 60 m2) u skici terena koja je sastavni deo njegovog nalaza, a na kojem prostoru je pokojni VV u skladu sa tada utvrđenom međom u periodu od 1981. godine do 1985. godine sagradio garažu i zasadio jabuke, topole i vinovu lozu. Prema stanovištu suda, pokojni VV je bio u savesnoj i mirnoj državini ovih delova tužiočeve parcele bez uznemiravanja od strane tužioca i njegovih pravnih prethodnika sve do pokretanja vanparničnog postupka uređenja međa 2012. godine kada je saznao za zauzeće tužiočeve parcele delom izgrađene garaže i zasadom jabuka. Stoga je prvostepeni sud zaključio da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine vanrednim održajem propisani odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kako je usvojio protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine, posledično tome ovaj sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje zauzeća dela njegove katastarske parcele u istim merama i površinama od strane pokojnog VV.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda, već je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužene kao pravnog sledbenika pok. VV na navedenom delu tužiočeve katastarske parcele br. .. KO ..., a posledično tome je usvojio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje zauzeća dela ove njegove katastarske parcele i vraćanje u posed uklanjanjem zasada jabuka na osnovu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prema stanovištu ovog suda nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem na delu katastarske parcele tužioca jer je pokojni VV prilikom izgradnje garaže i kasnije sadnje jabuka i topola bio upoznat sa međnom linijom između njegove katastarske parcele .. i tužiočeve katastarske parcele .., s obzirom na to da je ista bila obeležena kočićima od strane geometra, ocenivši da je to onda učinjeno na isti način na koji je upisana u katastru nepokretnosti, te je stoga on morao znati da gradi i sadi na tuđem zemljištu, odnosno na parceli tužioca. Imajući u vidu obeleženu među, stanovište drugostepenog suda je da pokojni VV nije bio savestan u vezi korišćenja spornog prostora P1 koji predstavlja zemljište pod garažom, zbog čega se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti pravila o sticanju svojine održajem, već pravila gradnje na tuđem zemljištu u smislu članova 24. do 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kako je pokojni VV znao da gradi garažu na tuđem zemljištu, a pravni prethodnik tužioca se kao vlasnik zemljišta usprotivio toj gradnji, on nije mogao da stekne pravo svojine na delu zemljištu na kojem je izgrađena garaža, a koji je u skici veštaka obeležen kao sporni prostor P1 površine 19 m2. U odnosu na sporni prostor P2 u površini od 9 m2 na kojem je sada pokojni VV posadio jabuke i prostora P3 u površini od 60 m2 (koji je potreban za korišćenje prostora P1 i P2), drugostepeni sud nalazi da pokojni VV i tužena kao njegov pravni sledbenik nisu dokazali ispunjenost uslova iz odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odnosno savesnu i mirnu državinu spornih prostora u periodu dužem od 20 godina, smatrajući da je zasad jabuka za koji sudski veštak poljoprivredne struke nalazi da ja starosti između 21-22 godine posađen tek krajem 1996. godine, a da je 2012. godine u vanparničnom postupku uređenja međa utvrđeno da postoji zauzeće katastarske parcele tužioca ovim zasadom od strane pokojnog VV.

Vrhovni sud nalazi da je pobijana odluka drugostepenog suda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Sticanje svojine održajem regulisano je članom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina (stav 2), dok samo savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom dvadeset godina (stav 4). Prema odredbama člana 29. ovog zakona, vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj (stav 1), a u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (stav 2). Prema odredbama člana 72. istog zakona, državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, a savesna je ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njeogva, pri čemu se savesnost državine pretpostavlja.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je pravni prethodnik tužene gradnjom garaže i sadnjom jabuka na međi svoje katastarske parcele br. .. i tužiočeve katastarske parcele br. .. zauzeo deo tužiočeve parcele u površni od 28 m2. Međutim, ovu površinu je pravni prethodnik tužene zauzeo u periodu od 1981. godine kada je kupio svoju parcelu, izveo geometra do odredi među i započeo izgradnju kuće i garaže pa do 1985. godine kada je završena gradnja objekata i sadnja jabuka. Od tada pa sve do 2012. godine kada je pokrenut vanpranični postupak radi uređenja međe, pravni prethodnik tužene je bio u mirnom i savesnom posedu zauzetog dela tužiočeve parcele, budući da je tek u tom postupku saznao iz nalaza geometra da je delom svoje garaže i zasadima jabuka izvršio zauzeće susedne tužiočeve parcele. U vreme kada je pravni prethodnik tužioca kupio susednu parcelu (odnosno preostali deo tada jedinstvene katastarske parcele broj ..) i započeo izgradnju svoje kuće 1987. godine, pravni prethodnik tužene na je na svom kupljenom delu iste parcele već bio sazidao porodičnu kuću i garažu i zasadio jabuke, misleći da sve radi unutar granica svoje parcele jer je imao u vidu kočiće međe koje je postavio geometar kojeg je angažovao 1981. godine prilikom kupovine dela parcele .. .

U situaciji kada je utvrđeno da se tužilac i njegov pravni prethodnik nisu protivili gradnji garaže i sađenju jabuka od strane pravnog prethodnika tužene sve do pokretanja vanparničnog postupka uređenja međe, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je pravni prethodnik tužene stekao pravo svojine na zauzetom delu katastarske parcele tužioca na osnovu vanrednog održaja, jer je bio u savesnoj državini tog dela parcele duže od 20 godina. Zbog toga se osnovano u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud izveo pogrešan činjenično-pravni zaključak da pravni prethodnik tužene nije imao savesnu državinu.

Sledom navedenog, pravilan je zaključak prvostepenog suda da tužilac sada neosnovano traži vraćanje zauzetog dela katastarske parcele .. jer je taj deo u ukupnoj površini od 88 m2 postao svojina pravnog prethodnika tužene po osnovu vanrednog održaja, pa nema osnova za traženu zaštitu svojine tzv. reivindikacionom tužbom prema članu 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Kako je povodom revizije tužene preinačena pobijana drugostepena presuda, to je potvrđena odluka o troškovima postupka iz prvostepene presude, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. stav 1., 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju traženi troškovi revizijskog postupka, ali ne u visini opredeljenoj revizijom, nego u visini koja je odmerena prema utvrđenoj vrednosti predmeta spora od 10.000,00 dinara. Tuženoj je na ime troškova za sastav revizije od strane punomoćnika advokata priznato 18.000,00 dinara prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik“ br. 43/2023), dok joj je na ime sudskih taksi priznato: za reviziju 3.800,00 dinara i za odluku po reviziji 5.700,00 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94...106/15).

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković