U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., kao pravne sledbenice pok. BB, bivšeg iz ..., VV iz ..., kao pravne sledbenice pok. GG bivšeg iz ... i DD iz ..., kao pravnog sledbenika ĐĐ, bivše iz ..., koje zastupa Marina Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženih EE iz ... i ŽŽ iz ..., koje zastupa Đorđe Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti usmenog zaveštanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4155/21 od 20.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4155/21 od 20.01.2022. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženih, kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4968/17 od 19.12.2019. godine.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocima isplate troškove postupka po reviziji u iznosu od 21.800,00 dinara u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4968/17 od 19.12.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je usmeno zaveštanje pok. ZZ bivšeg iz ..., proglašeno pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 12.12.2011. godine u predmetu 3R-3586/11 ništavo (stav prvi izreke). Obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove postupka u iznosu od 176.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4155/21 od 20.01.2022. godine, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4968/17 od 19.12.2019. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje ništavosti usmenog zaveštanja pok. ZZ, bivšeg iz ..., proglašenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 12.12.2011. godine u predmetu 3R-3586/11 (stav prvi izreke). Preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4968/17 od 19.12.2019. godine u drugom stavu izreke i obavezani tužioci da tuženom ŽŽ solidarno isplate iznos od 28.500,00 dinara i da tuženima EE i ŽŽ kao solidarnim poveriocima solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 132.000,00 dinara (stav drugi izreke). Obavezani su tužioci da tuženima kao solidarnm poveriocima na ime troškova drugostepenog postupka isplate 28.750,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužilaca dozvoljena.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP Vrhovni sud je zaključio da je revizija osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ZZ rođen je 1928. godine, a preminuo je ...2011. godine. On je bio je u braku sa II, nije imao dece, a njegovi zakonski naslednici su braća GG, čija je pravna sledbenica tužilja VV i BB, čija je pravna sledbenica tužilja AA, zatim sestre JJ, majka tuženih i ĐĐ, čiji je pravni sledbenik njen suprug DD, te KK po pravu predstavljanja iza pok. brata LL. U momentu smrti ZZ bio je katastarski titular ½ dela kuće sagrađene na KP .. i upisanoj u list nepokretnosti .. KO ... u Crnoj Gori, čiji je preostali suvlasnik bila njegova ranije preminula supruga II, a za čiju zaostavštinu nije dostavljen dokaz da li je pravnosnažno raspravljena u skladu sa Zakonom o nasleđivanju. U momentu njegove smrti ½ idealnog dela kuće sagrađena na KP .. i upisanoj u ZKUL .. KO ... sa pripadajućim pravom korišćenja navedenog zemljišta po ugovoru o poklonu overenom kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu pod brojem Ov 9779/97 dana 17.12.1997. godine između poklonodavca ZZ i poklonoprimca EE bila je uknjižena na tuženog EE. U odnosu na navedeni ugovor poklonodavac je kod Četvrtog opštinskog suda u Beogradu protiv poklonoprimca vodio parnicu za opoziv ugovora, a presudom donetom pod brojem P 4124/07 od 06.11.2009. godine tužbeni zahtev je usvojen. Po izjavljivanju žalbe od strane tuženog EE i nakon smrti ZZ rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu postupak je prekinut.

U postupku raspravljanja zaostavštine pok. ZZ njegovi zakonski naslednici nisu priznali punovažnost usmenog zaveštanja ostavioca proglašenog u postupku Prvog osnovnog suda u Beogradu R-3586/11 dana 12.12.2011. godine, a rešenjem O 18009/11 od 06.03.2013. godine Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio se nenadležnim za raspravljanje prava na nasleđivanje nepokretne imovine pok. ZZ locirane u Crnoj Gori i odbacio predlog za raspravljanje zaostavštine čiji je predmet bila samo ta imovina podnet dana 30.12.2011. godine. Usmenim zaveštanjem svoje poslednje volje u prisustvu više lica, roditelja tuženih, LJLJ i MM, svoje sestre od strica NN, NJNJ i OO, ZZ je svojom imovinom raspolagao tako što je kuću u Zemunu zaveštao tuženom EE, a kuću u Crnoj Gori ostavio tuženom ŽŽ. Svoju poslednju volju ZZ saopštio je dana ...2011. godine kada su ga u popodnevnim časovima tuženi ŽŽ i njegov otac LJLJ dovezli iz bolnice Bežanijska kosa gde je prethodnih 15 dana bio na lečenju. Iako je mišljenje lekara bilo da će mu kućna nega više prijati, pošto je u bolnici bio nemiran, ZZ je tokom hospitalizacije i po izlasku iz bolnice bio vrlo slab i izmoren iz kog razloga je, sa obrazloženjem da ne želi da ode bez testamenta, od svedoka LJLJ tražio da pozove advokata kako bi svoju kuću u Zemunu ostavio EE, a kuću u Crnoj Gori tuženom ŽŽ. Volju da na ovaj način raspodeli svoju imovinu ZZ je izrekao pred svim istovremeno prisutnim licima od kojih su kao testamentalni svedoci svoje usmene izjave dali ostaviočeva sestra od strica MM i NN na ročištu održanom 12.12.2011. godine u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu i svedok NJNJ, čija potpisana izjava od 01.10.2013. godine sudu dostavljena 27.03.2015. godine. U cilju izjave svoje poslednje volje, saopštene u prisustvu navedenih lica ZZ je od svedoka LJLJ zatražio da dovede advokata radi sačinjavanja testamenta u pisanoj formi, pa kako je radno vreme tog dana već bilo isteklo, advokat je mogao da dođe tek sutradan. Međutim, već u toku večeri zdravstveno stanje ZZ se pogoršalo, dobio je temperaturu te je u jutarnjim satima ponovo odvezen u bolnicu gde je u toku tog dana preminuo.

Polazeći od ovako utvrđeno činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio ništavim predmetni testament.

Drugostepeni sud je zakazao raspravu u smislu odredbe člana 384. stav 3. ZPP i nakon održane rasprave tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti zaveštanja odbio.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo ocenivši da navedena izjava sada pok. ZZ data u prisustvu tri svedoka, ispunjava uslove za punovažnost usmenog zavšetanja, kao izuzetne forme zaveštanja.

Da bi usmeno zaveštanje bilo punovažno na osnovu odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju potrebno je da se kumulativno ispune uslovi: da svoju poslednju volju zaveštalac izjavi u izuzetnim prilikama, da usled tih izuzetnih prilika nije bio u mogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje i da svoju poslednju volju izjavi pred tri svedoka. Navedena izjava pok.ZZ nema ni karakter izričite i jasne poslednje zaveštaočeve volje, jer drugostepeni sud utvrđuje da je on tražio da se pozove advokat radi sačinjavanja zaveštanja. Drugostepeni sud nije pravilno ocenio standard izuzetnih prilika koji se ceni u svakom konkretnom slučaju, kao subjektivna komponenta koja pogađa isključivo lično zaveštaoca. Pogrešan zaključak drugostepenog suda da je da je izlazak sada pokojnog ZZ iz bolnice ...2011. godine, nakon 15 dana bolničkog lečenja i smrt ...2011. godine, sama po sebi izuzetna prilika.

Izuzetne prilike treba najuže shvatiti i one obuhvataju okolnosti objektivne prirode, koje ne postoje u konkretnom slučaju, i okolnosti subjektivne prirode (bolest i slično) usled kojih zaveštalac nije bio u mogućnosti da sačini redovno zaveštanje. Po stanovištu Vrhovnog suda, osnovano se u reviziji ukazuje da u momentu davanja poslednje izjave volje nisu postojale izuzetne prilike, pod kojima se podrazumevaju iznenadne, neočekivane ili nepredvidive prilike zaveštaoca zbog kojih nije bio u mogućnosti da sačini zaveštanje u nekom od drugih zakonom propisanih oblika. On je po izlasku iz bolnice zahtevao prisustvo advokata radi sačinjavanja zaveštanja određene sadržine i pri tom izjavio kako bi rasporedio imovinu, što ukazuje da ta izjava nema ni karakter izričite i jasne poslednje zaveštaočeve volje. Okolnost da advokat nije mogao da dođe do sledećeg dana ne znači da zaveštalac nije mogao da sačini zaveštanje u nekom drugom zakonom propisanom obliku, jer je bio pismen.

Stoga nije pravilan zaključak drugostepenog suda da navedena izjava ZZ ispunjava zakonske uslove za punovažnost usmenog zaveštanja.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Prema uspehu tužilaca u postupku po reviziji, primenom člana 165. stav 2. pripadaju im troškovi postupka po reviziji i to na ime sastava revizije 18.000,00 dinara i na ime sudskih taksi na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara, primenom Tarife o naknadama i nagradama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama, kako je odlučeno u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić