Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženog „Pančevac“ doo Pančevo, čiji je punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 272/22 od 08.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 23.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 272/22 od 08.09.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 272/22 od 08.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 194/21 od 04.04.2022. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa naknade, za iznos od još 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 11.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 272/22 od 08.09.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu Gž3 194/21 od 04.04.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku, usaglašavanjem sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom tužiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, objavljivanjem informacije u sredstvima javnog informisanja, jer po oceni sudova novinarska etika nije poštovana, a objavljivanjem informacije uz fotografiju tužioca, on je predstavljen kao advokat koji ne poštuje profesionalnu etiku i naplaćuje tarife koje nisu zvanične, pri čemu autor teksta nije izrazio sumnju u te informacije, već ih je izneo kao tvrdnju. Primena materijalnog prava i pravnih standarda na koje se revizijom ukazuje zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu, a odluka o tužbenom zahtevu doneta je uz primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava, koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Iz navedenog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 2. tačka 1. ZPP revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Prema članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015, 12/2016) revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Stavom 2. istog člana propisano je da u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Stavom 3. istog člana propisano je da se protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora ne može izjaviti revizija.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom, koja se pobija revizijom tuženog, tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete je delimično usvojen, na osnovu čega je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. u vezi člana 126. stav 2. Zakona o javnom informisanju i medijima, jer vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski limit propisan navedenom odredbom.

Kako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese, činjenica da je odluka o tužbenom zahtevu pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić