U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vojislav Momčilović, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Antić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1123/16 od 08.06.2016. godine, u sednici održanoj 09.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1123/16 od 08.06.2016. godine, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 1191/2015 od 18.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja, kojim su tražile da se ništi ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. GG biv. iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene, kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu III R 53/2001 od 20.06.2001. godine, te da se celokupna zaostavština pok. GG biv. iz ... raspravi prema zakonskom redu nasleđivanja u postupku koji se pred tim sudom vodi pod O .... Stavom drugim izreke, tužilje su obavezane da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 4.300,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužilja Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 1123/16 od 08.06.2016. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu P 1191/15 od 18.02.2016. godine i usvojio tužbeni zahtev tužilja, pa je utvrdio da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. GG, biv. iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene, kao davaoca izdržavanja, overen kod Opštinskog suda u Vladičinom Hanu u predmetu III R 53/2001 dana 20.06.2001. godine, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, te da se celokupna zaostavština pok. GG, biv. iz ... raspravi prema zakonskom redu nasleđivanja u postupku koji se pred tim sudom vodi pod O 302/13, što je tužena dužna da prizna (stav prvi izreke). Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiljama na ime parničnog postupka isplati iznos od 150.350,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Revizijske razloge je obrazložila i revizijski predlog iznela.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su kćerke sada pok. GG, a tužena je njegova druga supruga, sa kojom je on dana 20.06.2001. godine zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da sada pok. GG dana 20.06.2001. godine, kada je kao primalac izdržavanja zaključio sa tuženom, kao davaocem izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju, nije bio sposoban da shvati značaj zaključenog ugovora, ni posledice koje on proizvodi, jer je imao psiho- organske smetnje koje su nastale kao posledica preživljenog moždanog udara (cerebrovaskularni inzult) 2000. godine od kada je kod njega postojala slabost desne polovine tela, smetnje pri govoru, početni hronični psiho-organski sindrom, usporenost, zaboravnost, otežano snalaženje u određenim situacijama, zbog čega se lečio kod neuropsihijatra, interniste, vaskularnog hirurga i fizijatra. Utvrđeno je i da pre zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju sada pok. GG nije pregledan od strane lekara neuropsihijatra radi utvrđenja da li je sposoban za zaključenje predmetnog ugovora. Sada pok. GG bio je pod stalnom terapijom protiv moždanog udara, pa je sudski veštak imajući u vidu sve navedene okolnosti bio isključiv u svom mišljenju da GG nije bio sposoban da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju dana 20.06.2001. godine, jer nije mogao da shvati značaj tog ugovora i posledice koje on proizvodi.

Bez obzira na navedene činjenice prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev imajući u vidu okolnost da je predmetni ugovor zaključen pred sudijom, da je sudija koji je ugovor overio saslušan u svojstvu svedoka i da je naveo da se u razgovoru sa sada pok. GG pre overe ugovora uverio da je on mogao da shvati značaj i pravne posledice zaključenja ugovora.

Pravilno je postupio drugostepeni sud kada je primenom člana 394.tačka 4. ZPP preinačio presudu prvostepenog suda, jer je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Ovo iz razloga što u situaciji kada o sposobnosti sada pok. GG da zaključi predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju, shvati njegov značaj i pravne posledice koje on proizvodi, postoje suprotstavljena mišljenja sudskog veštaka medicinske struke – neuropsihijatra i sudije koji je overio predmetni ugovor, prednost treba dati nalazu i mišljenju sudskog veštaka medicinske struke – neuropsihijatra, s obzirom na njegovu stručnost i specijalizaciju u odnosu na iskaz sudije koji je overio predmetni ugovor. Sud ne sumnja da je sudija koji je overio predmetni ugovor postupio u svemu u smislu odredbi člana 171. i 172. Zakona o vanparničnom postupku, ali je u situaciji kada postoji sumnja u poslovnu sposobnost ugovorne strane – primaoca izdržavanja, ista se valjano može otkloniti jedino na osnovu mišljenja lekara – neuropsihijatra koji poseduje stručno znanje potrebno da se utvrde i razjasne činjenice koje su od značaja za ocenu poslovne sposobnosti primaoca izdržavanja, a takvim stručnim znanjem sud ne raspolaže, pa je zato bila ispravna odluka prvostepenog suda kada je u smislu člana 259. ZPP odredio izvođenje dokaza obavljanjem veštačenja od strane sudskog veštaka medicinske struke.

Neosnovano tužena sada u reviziji osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka. Sudski veštak je svoj nalaz i mišljenje dao u pismenoj formi podneskom od 15.01.2014. godine. Tužena je u postupku pred prvostepenim sudom na nalaz i mišljenje sudskog veštaka iznela uopštenu primedbu u smislu da prigovara nalazu i predložila saslušanje sudskog veštaka, ali posle njegovog saslušanja na ročištu za glavnu raspravu održanom 08.05.2014. godine, nije imala primedbi niti je predložila izvođenje dokaza obavljanjem novog veštačenja, iz čega proizlazi da je nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Nebojše Jovića prihvatila.

Kako je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom odredbi člana 56. stav 1. i 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne, pravilne i zakonite razloge, a navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost odluke drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP reviziju tužene odbio kao neosnovanu, pri čemu iako je cenio nije obrazlagao druge navode revizije, shodno svom ovlašćenju iz člana 396. stav 1., u vezi člana 419.ZPP, jer ti navodi nisu bitni i ne mogu dovesti do drugačije, za tuženu povoljnije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić