Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2102/2019
12.02.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Javno-komunalnog stambenog preduzeća „Zaječar“ u Zaječaru, čiji je punomoćnik Miroljub Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Petar Zdravković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 525/18 od 13.02.2019. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 525/18 od 13.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 525/18 od 13.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1914/2016 od 16.12.2016 godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da ostaje na snazi zaključak o izvršenju izvršitelja Miće Ivkovića iz ... I.Ivk 881/13 od 26.11.2013. godine od 26.11.2013. godine u obavezujućem delu za glavni dug od 96.304,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2004. godine pa do konačne isplate, kao i za troškove izvršnog postupka u iznosu 12.993,15 dinara, dok se ukida zaključak o izvršenju I.Ivk 881/13 od 26.11.2013. godine u preostalom obavezujućem delu za iznos 43.497,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.752,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 525/18 od 13.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.). Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu nastanka i dospelosti obaveze plaćanja naknade za isporučenu toplotnu energiju. Obaveza nastaje zaključenjem ugovora u pisanoj formi između energetskog subjekta i korisnika (kupca) toplotne energije, a ukoliko ugovor nije zaključen u pisanoj formi, smatra se da je ugovorni odnos nastao danom isporuke toplotne energije, što proizlazi iz opštih pravila Zakona o obligacionim odnosima i Odluke tužioca. Nižestepeni sudovi su izrazili stav da je tuženi, kao registrovani kupac toplotne energije, pasivno legitimisan u ovom sporu i da je u obavezi da tužiocu isplati naknadu za isporučenu toplotnu energiju, što je u skladu sa usaglašenom sudskom praksom u tumačenju i primeni prava. Tuženi u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, a odluka koju prilaže nije dokaz o različitom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je konkretna, kao ni različitom postupanju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.