Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 239/22 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, petom, šestom, devetom i trinaestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu šestom izreke (odbijajuća odluka o doprinosu tuženog za dečije izdržavanje), tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje, sa zahtevom za naknadu troškova za sastav odgovora.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005 i 6/2015), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...2011. godine, u kome je ...2014. godine rođeno zajedničko maloletno dete VV. Zajednica života parničnih stranaka prestala je da postoji u junu 2020. godine kada je tužilja sa maloletnim detetom napustila stan u kome su do tada živeli svi zajedno. Tužilja i dete žive u iznajmljenom stanu za koji tužilja plaća mesečnu zakupninu od 500 evra i snosi sve režijske troškove. Tužilja je po zanimanju … i 2018. godine je otvorila fitnes klub. Prihodi kluba mesečno iznose oko 200.000,00 dinara i kada se odbiju mesečni rashodi vezani za klub (porezi, doprinosi, zakupnina, režijski troškovi, zarade zaposlenih), tužilji kao prihod ostaje između 70.000,00 - 90.000,00 dinara mesečno. Pre korone, tužilja je uspevala na mesečnom nivou da zaradi od 120.000,00 do 150.000,00 dinara. Tužilja je vlasnik automobila marke „Seat ...“ 2008. godište i ima troškove godišnje registracije i potrošnje benzina, nije kreditno zadužena i nema obavezu izdržavanja drugih lica, a finansijski je pomažu braća sa iznosom od 300 evra mesečno. Tužilja mesečno izdvaja za hranu za sebe i dete oko 40.000,00 dinara. Maloletna VV je u vreme prvostepenog presuđenja pohađala prvi razred osnovne škole. Škola ima celodnevnu nastavu i za ručak na mesečnom nivou tužilja plaća iznos od 4.600,00 dinara, a pri tome je i snosila troškove kupovine knjiga za prvi razred i troškove osiguranja deteta. Od vannastavnih aktivnosti maloletna VV pohađa plesnu školu za koju tužilja mesečno plaća 4.200,00 dinara, uz dodatne troškove kostima i participacije za takmičenja, a pohađa i časova jahanja za koje je neophodno izdvojiti 12.000,00 dinara za 10 časova. Tužilja za dete uplaćuje osiguranje na godišnjem nivou u iznosu od 360 evra do punoletstva. Nadalje su utvrđeni troškovi deteta za zubara, kozmetiku, kupovinu odeće, obuće i igračaka, troškovi rođendana, te su potrebe maloletnog deteta procenjene na mesečnom nivou u iznosu od 65.000,00 do 70.000,00 dinara. Tuženi je do 2021. godine bio zaposlen kao menadžer ljudskih resursa u ..., gde je ostvarivao mesečnu zaradu od 195.000,00 dinara. Radni odnos mu je prestao sporazumno nakon čega više nije mogao da nađe odgovarajući posao, a prethodno je radio poslove u oblasti ljudskih resursa u stranim firmama. Živi sam u trosobnom stanu površine oko 60 m2, koji je nasledio i čiji je isključivi vlasnik. Snosi sve režijske troškove stana u kojem živi, kreditno je zadužen iznosom od 11.500,00 dinara mesečno, uplaćuje polisu životnog osiguranja za sebe u iznosu od 50 evra mesečno, za račune i hranu izdvaja mesečno oko 65.000,00 dinara, a za ličnu higijenu oko 5.000,00 dinara mesečno. Tuženi koristi očev automobil marke „Opel ...“ 1998. godište, za koji snosi troškove godišnje registracije i održavanja, a finansijski ga pomažu roditelji sa mesečnim iznosom od oko 30.000,00 dinara. Od prestanka zajednice života pa dok je bio zaposlen (do jula 2021. godine), tuženi je dobrovoljno plaćao iznos od 20.000,00 dinara mesečno na ime izdržavanja maloletnog deteta, a od momenta kada ne radi daje mesečno tužilji 10.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog deteta. Tuženi povremeno kupuje detetu odeću i obuću, poklone i druge stvari.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, pozivajući se na odredbe članova 154., 160., 161. i 162. Porodičnog zakona, našli da se potrebe maloletne VV, kao deteta uzrasta 7 godina, mogu zadovoljiti mesečnim iznosom od 65.000,00 do 70.000,00 dinara i procenili su da je tuženi kao otac u mogućnosti da doprinosi njenom izdržavanju mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara, dok su preko ovog iznosa a do tužbom zahtevanog iznosa od 80.000,00 dinara mesečno, odbili tužbeni zahtev. Prema stanovištu nižestepenih sudova, dosuđenim iznosom na ime izdržavanja obezbeđuje se podmirenje potreba malolenog deteta i osigurava isti standard koji imaju njeni roditelji, pri čemu egzistencija tuženog, kao dužnika izdržavanja, nije ugrožena, dok ostala sredstva potrebna za izdržavanje deteta treba da obezbedi majka, ne samo novcem, nego i staranjem o detetu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo prilikom utvrđivanja visine doprinosa tuženog.

Neosnovano se u reviziji tužilje ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo iz člana 160. Porodičnog zakona, smatrajući da su prenisko odmerili doprinos tuženog u izdržavanju maloletnog deteta.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakon, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaj za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Imajući u vidu citirane odredbe člana 160. Porodičnog zakona, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili uobičajene potrebe maloletnog detata stranaka kao poverioca izdržavanja, koja je uzrasta 7 godina i pohađa prvi razred osnovne škole. Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima revizije da su potrebe deteta značajno veće, prihvata kao pravilno i adekvatno opredeljenje njenih ukupnih mesečnih potreba u iznosu od 65.000,00 do 70.000,00 dinara, budući da se radi o zdravom detetu nižeg školskog uzrasta sa uobičajenim potrebama i školskim i vanškolskim aktivnostima za taj uzrast.

Takođe, i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju detata su pravilno procenjene, imajući u vidu da u momentu presuđenja tuženi nije bio zaposlen i nije ostvarivao redovna mesečna novčana primanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dosuđeni iznos izdržavanja u skladu je sa utvrđenim realnim mogućnostima tuženog i njegovim životnim standardom i uz doprinos tužilje kao majke dovoljan je da se zadovolje sve potrebe maloletnog deteta stranaka. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletnog deteta na njenom sadašnjem uzrastu. Imajući u vidu da oba roditelja treba da doprinose izdržavanju maloletnog deteta, preostala sredstva za izdržavanje maloletne VV će obezbeđivati tužilja kao zakonska zastupnica koja se brine o njoj, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u njenu negu i podizanje. S toga je pravilno nižestepenim odlukama odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara mesečno na ime izdržavanja, a za traženi iznos od još 50.000,00 dinara mesečno kao previsoko postavljen, s obzirom na uzrast i utvrđene potrebe maloletnog detata kao poverioca izdržavanja i materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja.

Ukazivanje u reviziji da je tuženi ponovo zaposlen, da živi u Švajcarskoj, da ima značajnu materijalnu podršku svojih roditelja i da je njegov životni standard veći od utvrđenog nema uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ovakvim revizijskim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji u porodičnom sporu za izdržavanje. Promenjene okolnosti na strani dužnika izdržavanja nakon presuđenja u ovoj parnici mogu eventualno biti od uticaja na izmenu odluke o visini izdržavanja u novoj parnici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan, jer isti nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić