Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21066/2024
30.10.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Zoran Jevtić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Arnaut, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 343/24 od 21.05.2024. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 343/24 od 21.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 343/24 od 21.05.2024. godine, na osnovu održane rasprave, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 14802/21 od 19.09.2022. godine i presuđeno tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete zbog pribavljene protivpravne imovinske koristi i načinjene štete isplati 20.000 američkih dolara sa domicilnom kamatom počev od 12.12.2003. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do končane isplate sa zakonskom zateznom kamatom na glavni dug, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS koji važi za otkup strane valute na dan isplate, kao i da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 493.975,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, pozivom na odredbe članova 403. i 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 356, 393. i 395. ZPP i iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Nije postavio zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa nema mesta primeni odredbi člana 404. tog zakona, koja reguliše institut posebne revizije.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi je lično prisustvovao raspravi održanoj pred drugostepenim sudom 21.05.2024. godine, drugostepeni sud je, kao i prvostepeni, odlučio o tužbenom zahtevu kojim je tražena isplata glavnice od 20.000 američkih dolara sa zateznom kamatom počev od 12.12.2003. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, pa nema ni relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje je revizijom ukazano. Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je pravnosnažnom presudom krivičnog suda od 23.02.2011. godine oglašena krivično odgovornom i osuđena za krivično delo zloupotreba poverenja iz člana 216. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iz razloga što je u kancelariji preduzeća AD „...“ ..., dana 12.12.2003. godine, bez sačinjavanja priznanice o primopredaji novca, u prisustvu VV, od tužioca preuzela 20.000 američkih dolara, koji je tužilac predao u svrhu isplata zaostalih plata radnika preduzeća kojim je upravljao, nakon čega tužilja navedeni novac nije iskoristila za isplatu zaostalih plata radnicima preduzeća, po nalogu tužioca, već je isti zadržala za sebe i na taj način pribavila imovinsku korist od 20.000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti 1.121.000,00 dinara, odnosno u navedenom iznosu pričinila štetu tužiocu čije je imovininske interese u tom momentu zastupala.
Drugostepeni sud, na osnovu odredbe člana 13. ZPP, po kojoj je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, obavezuje tuženu da tužiocu vrati primljeni iznos deviza sa zateznom kamatom od vremena prijema, sve u dinarskoj protivvrednosti, pozivom na odredbe članova 154, 155, 158. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 4. Zakona o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“ br. 119/2012). Prigovor zastarelosti potraživanja sud odbija na osnovu odredbi člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, pošto je po Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ br. 85/05 ... 35/19) za krivično delo za koje je tužena osuđena propisana kazna zatvora u rasponu od jedne do šest godina. U konkretnom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja je 12 godina, pošto nastupa kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, pa kada je šteta pričinjena 12.12.2003. godine, tužba je podneta pre isteka ovog roka dana 04.01.2012. godine.
Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je postavljeni tužbeni zahtev u celosti usvojio.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (član 185. stav 1.); obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete (član 186.); sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja (član 190.); ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze (član 395.).
U konkretnom slučaju, štetna radnja i njena posledica predstavljaju biće krivičnog dela, za koje je tužena pravnosnažnom presudom krivičnog suda oglašena odgovornom. Po ovoj presudi, tužena je 12.12.2003. godine protivpravno prisvojila 20.000 američkih dolara, koji novac pripada tužiocu, pa se tužiočeva materijalna situacija dovodi u stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje tužene nalaganjem isplate kako iznosa glavnice, tako i zatezne kamate počev od dana prisvajanja novca, sve u dinarskoj protivvrednosti prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.
Iz navedenih razloga, neosnovano se revizijom tužene ukazuje da po odredbi člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ona ne može imati obavezu isplate zatezne kamate pre 04.01.2012. godine, kada je tužilac pokrenuo ovu parnicu.
Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković