Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Petrović, advokat ..., protiv tužene Republike Srbije - Privredni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 953/20 od 13.10.2020. godine, u sednici održanoj 20.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 953/20 od 13.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 953/20 od 13.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu Prr 811/20 od 16.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, utvrđene pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 St 3739/2019 od 10.10.2019. godine isplati iznos novčanog obeštećenja u visini od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca koji čini razliku od dosuđenog iznosa od 800 evra, do traženog iznosa od 2000 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate. Trećim stavom izreke, odbačen je predlog kojim se obavezuje tužena da tužiocu isplati iznos od 30.000,00 dinara na ime troškova nastalih pred Privrednim sudom u Kragujevcu R4 St 3739/2019, odnosno troškova angažovanja advokata radi sastavljanja prigovora radi ubrzanja postupka, kao nedozvoljen. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž rr 953/20 od 13.10.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o novčanom obeštećenju, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St 40/13, a povreda ovog prava na suđenje u razumnom roku tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4 St 3739/2019 od 10.10.2019. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako se visina novčanog obeštećenja određuje prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, ceneći da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.03.2020. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 2.000 evra.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić