U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca-protivtuženih AA i BB, oboje iz ., koje zajedno zastupa punomoćnik Ljiljana Vušković, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca VV iz ..., koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Aleksandar Lojpur, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 br. 492/2016 od 30.06.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 29.11.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca VV iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 br. 492/2016 od 30.06.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br. 2289/2014 od 21.05.2015.godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 26.10.2015.godine, u stavu prvom izreke zabranjeno je tuženom da se približava tužiocima na udaljenosti manjoj od 100 metara i naloženo mu je da se uzdržava od približavanja tužiocima na toj udaljenosti. Drugim stavom izreke zabranjeno je tuženom da na bilo koji način dalje uznemirava tužioce i naloženo mu da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim bi se ugrozio telesni integritet duševno zdravlje i spokojstvo tužilaca. Trećim stavom izreke odlučeno je da mere zaštita od nasilja u porodici ostaju na snazi 6 meseci, a četvrtim stavom odlučeno je da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju mera zaštite od nasilja u porodici. Stavom petim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev da se zabrani tužiocima da se približavaju tuženom na udaljenosti manjoj od 500 metara u trajanju od 1 godine od pravnosnažnosti presude. Stavom šestim izreke odbijen je predlog tuženog za određivanje privremene mere, a stavom sedmim izreke odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 br. 2289/2014 od 24.04.2015.godine kao nedozvoljena. Stavom osmim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.400,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom presudom Gž2 br. 492/2016 od 30.06.2016.godine, odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu sa rešenjem o ispravci u stavovima prvom, drugom, trećem, petom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju preko punomoćnika iz reda advokata, a zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Predložio je usvajanje revizije, te odbijanje tužbenog, a usvajanje protivtužbenog zahteva i obavezivanje tužilaca-protivtuženih na naknadu troškova postupka ili ukidanje nižestepenih presuda i vraćanje prvostepenom sudu na ponovni postupak, ali drugom veću.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje revidenta na povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu nesankcionisanja upotrebe latiničnog pisma od strane punomoćnika tužilaca, što je po oceni revidenta suprotno članu 10. Ustava, Zakona o upotrebi jezika i pisma i članu 6. ZPP, ne predstavlja relativno bitnu povredu koja može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, a koja je bila od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Takođe nije povređen zakon na štetu tuženog-protivtužioca imajući u vidu da se tuženi-protivvtužilac služio istim latiničnim pismom prilikom potpisivanja i podnošenja prijave MUP-u što je kao dokaz priloženo uz podnesak tuženog-protivtužioca.

Neosnovano revident ukazuje na propust drugostepenog suda da tužbu odbaci primenom člana 101. stav 5. u vezi sa članom 205. ZPP, jer tužioci nemaju status suparničara. Tužioci jesu formalni aktivni suparničari saglasno članu 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ali i da nisu to nije razlog za odbacivanje tužbe primenom člana 101. stav 5. ZPP, kojim je propisano odbacivanje nerazumljivog ili nepotpunog podneska koji je u ime stranke podneo punomoćnik.

Ukazivanjem revidenta na pogrešnu primenu odredbe člana 110. stav 2. ZPP u pogledu dozvoljenosti i vraćanja u pređašnje stanje i izostanka upozorenja tužiocima kada su saslušavani kao stranke protivno članu 254. stav 2. i 283. ZPP, ukazuje se na relativno bitne povrede parničnog postupka učinjene pred prvostepenim sudom, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Takođe odredba člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP po navedenoj zakonskoj odredbi člana 407. ZPP nije revizijski razlog.

U predmetnom sporu predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva je zaštita od nasilja u porodici. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su supružnici, brak su zaključili ....godine i iz istog imaju dvoje maloletne dece. Tuženi-protivtužilac je otac tužioca-protivtuženog AA, čija je majka GG, sa kojom je tuženi-protivtužilac bio u braku od ....godine do ....godine. Tuženi- protivtužilac se tokom 2008.godine vratio iz ... u ..., kratko vreme je bio u dobrim odnosima sa sinom, nakon čega je počeo da ga uznemirava slanjem pretećih i uvredljivih pisama u kojima je vređao tužioca, njegovu majku i njene roditelje, te vređao tužioca na nacionalnoj i verskoj osnovi. Tuženi-protivtužilac je tužilju BB fizički napao 19.07.2012.godine udarivši joj šamar u prisustvu maloletnog deteta, a zatim je ponovo presreo u avgustu mesecu 2012.godine uputivši joj preteću poruku da se čuvaju ona, tužilac AA i deca. Kao reakciju na navedeno ponašanje tužilac AA je preko telefona stricu rekao da će i on tuženom opaliti šamar ili ga išamarati. Prema mišljenju Centra za socijalni rad u ..., Odeljenja ... od 22.10.2012.godine i 15.11.2012.godine sukob stranaka je vremenom postao složeniji, dobija elemente nasilja pri kome su ugrožena i maloletna deca, pri čemu ne postoje uslovi za saniranje poremećenih odnosa stranaka, te je opravdano izricanje mera zaštite od nasilja u porodici koje su tražili tužioci. Prema mišljenju Centra za socijalni rad od 19.03.2013.godine, nakon ponovne procene stranaka zaključeno je da se poremećeni odnosi godinama produbljuju, ali da nema razloga za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, jer ni jedna od osoba u sukobu nije isključivo žrtva, niti pokazuje da je bez veština da se samozaštiti. U ponovnom postupku imajući u vidu primedbe Apelacionog suda u Beogradu iz ukidnog rešenja Gž2 326/14 od 04.07.2014.godine pribavljeno je mišljenje Centra za socijalni rad, Odeljenje ... od 22.01.2015.godine iz koga proizilazi da je odnos sukoba i provokacije između stranaka prekinut kao posledica mera zaštite od nasilja u porodici, koje su tuženom-protivtužiocu izrečene privremenom merom zbog čega Centar zaključuje da je celishodno odrediti mere zaštite od nasilja u porodici prema predlogu tužilaca.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zaključivši da je tuženi-protivtužilac ispoljio ponašanje koje predstavlja fizičko i psihičko nasilje prema članovima porodice, sinu i snahi, te da takvo ponašanje opravdava izricanje mera zaštite od nasilja u porodici sve propisano članom 197. i 198. stav 2. tačka 3. i 5. Porodičnog zakona.

Tužioci tužbom u predmetnom sporu kao žrtve nasilja u porodici traže pravnu zaštitu određivanjem odgovarajućih mera zaštite od nasilja uporodici. Da bi istima bila pružena zaštita neophodna je ispunjenost dva materijalnopravna uslova, odnosno da se preduzete radnje ili ispoljeno ponašanje lica za koje se tvrdi da je izvršilo nasilje mogu okvalifikovati kao nasilje u porodici obzirm na zakonsku definiciju ovog oblika nezakonitog ponašanja koja je sadržana u članu 197. stav 1. i 2. Porodičnog zakona. Prema toj odredbi nasilje je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, pri čemu su istom zakonskom odredbom primera radi navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici čime se radnje nasilja ne iscrpljuju, imajući u vidu i određenje da se nasiljem smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. To predstavlja i drugi uslov, odnosno da su žrtava i izvršilac nasilja članovi porodice čiji je pojam definisan odredbom člana 197. stav 3. Porodičnog zakona. U konkretnom slučaju radnje tuženog-protivtužioca usmerene direktno prema tužiocima- protivtuženima predstavljaju radnje psihičkog i fizičkog nasilja u porodici koje još uvek nije poprimilo teže oblike, ali ima posledice po itegritet i spokojstvo tužilaca što opravdava izrečene mere zaštite od nasilja u porodici koje su se i u toku trajanja spora, izrečene kroz privremenu meru, pokazale kao dobar regulator odnosa između parničnih stranaka.

Neosnovano revident ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, te da mu se uskraćuje sloboda kretanja protivno Porodičnom zakonu, nasuprot tolerisanju tužiočevog ponašanja, te dovođenje u stanje straha tuženog od strane tužioca nabavkom psa opasne rase radi zastrašivanja tuženog. Pravilno je drugostepeni sud ocenio neosnovanim ove navode, jer nema okolnosti koje bi ukazivale na postojanje bilo kakvog neprimerenog ponašanja tužilje BB prema tuženom, a reakcija tužioca na fizičko nasilje tuženog usmereno prema supruzi tužioca je pojedinačna indirektna verbalna reakcija u afektu koja ne opravdava izricanje mere zaštite od nasilja u porodici prema tužiocu AA. Kupovina psa, koji nije jedini te rase u zemlji, prema pravilnom zaključku nižestepenih sudova ne znači nameru zastrašivanja tuženog kako tvrdi revident.

Na osnovu izloženog, te kako ne stoje revizijski navodi tuženog- protivtužioca na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić