Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6043/18 od 11.09.2019. godine, u prvom stavu izreke potvrđena je prvostepena presuda u delu trećeg stava izreke kojim su odbijeni tužbeni zahtevi za utvrđenje ništavosti odredbe člana 4. stav 1. alineja 4. ugovora o stambenom kreditu za kupovinu nepokretnosti od 17.04.2008. godine i da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 464.693,31 dinara sa kamatom, i u tom delu je žalba tužioca odbijena kao neosnovana. U drugom stavu izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu trećeg stava izreke i u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke, i u tom delu je predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari, što ukazuje na potrebu odlučivanja, radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su 17.04.2008. godine zaključili ugovor o stambenom kreditu broj ...-...-.../... kojim je tuženi odobrio tužiocu kredit za kupovinu nepokretnosti u iznosu od 234.096,25 CHF, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj.

Članom 3. ovog ugovora ugovorena je kamatna stopa i predviđeno je da korisnik kredita banci plaća kamatu po promenljivoj nominalnoj kamatnoj stopi u visini od 4,25% od dana puštanja kredita u korišćenje. Obračun kamate vrši se konformnom metodom. U slučaju da Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita odbije iz bilo kog razloga osiguranje kredita, primenjivaće se promenljiva nominalna kamatna stopa koja se u tom momentu primenjuje na kredite koji se ne osiguravaju kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, i koja trenutno iznosi 8,75%.

Članom 4. ugovoreni su troškovi kredita, pa je u članu 4. stav 1. alineja 2. određeno je da korisnik kredita preuzima na sebe obavezu da pre puštanja kredita u korišćenje, plati fiksni trošak za prijem zahteva u dinarskoj protvvrednosti po zvaničnom srednjem kursu i to iznos od 0,5% od dinarskog iznosa odobrenog kredita na ime naknade za obradu kreditnog zahteva u momentu puštanja kredita u korišćenje.

U članu 4. stav 1. alineja 4. određeno je da se korisnik kredita obavezuje da plati i premiju osiguranja kredita kod Nacionalne koroporacije za osiguranje kredita u iznosu od 3,95% od iznosa kredita, a ukoliko Nacionalna korporacija za osiguranje kredita odbije da izda polisu osiguranja, korisnik kredita nema pravo da od banke potražuje iznos već plaćene premije.

Dana 21.05.2008. godine tužilac je tuženom platio na ime premije osiguranja u korist NKOSK (Nacionalne koroporacije za osiguranje kredita) iznos od 464.693,31 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti odredbe člana 4. stav 1. alineja 4. ugovora o stambenom kreditu za kupovinu nepokretnosti od 17.04.2008. godine i za obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 464.693,31 dinara sa kamatom, s obzirom da se tužilac samim zaključenjem ugovora saglasio sa obavezom plaćanja premije osiguranja kod NKOSK, a time je i ostvarivao znatne olakšice u pogledu plaćanja kamate kao bitnog elementa ugovora. Po nalaženju nižestepenih sudova tuženi nije postupao suprotno načelu savesnosti i poštenja, načelu slobode ugovaranja i jednake vrednosti uzajamnih davanja, kao ni suprotno načelima iz člana 10. i 11. niti odredbi člana 26.ZOO, već se kretao u okviru načela slobode ugovaranja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je stanovište nižestepenih sudova nepravilno.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ugovor ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, ako cilj povređenog dobra ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Ugovor je ništav i kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, na osnovu odredbe člana 47. istog zakona.

Pojam ugovora o kreditu, njegova forma i sadržina, otkaz davaoca kredita i odustanak od ugovora kao i vraćanje kredita pre roka uređeni su odredbama članova 1065-1068 Zakona o obligacionim odnosima. Tim odredbama nisu bliže uređena ostala prava i obaveze ugovornih strana, pa ni pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove koje je povodom zaključenja ugovora o kreditu imala ili koji mogu nastati u toku realizacije ugovora, ali to pravo nije ni isključeno.

Zakonom o bankama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 107/05) propisano je da banka, pored ostalog, može obavljati i kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita). Tim zakonom nije bliže propisana sadržina ugovora o kreditu, niti su propisana prava i obaveze banke i klijenta, ali iz člana 42. tog zakona proizilazi da se na ugovor zaključen između banke i klijenta primenjuju opšti uslovi poslovanja koje je banka dužna da istakne u svojim prostorijama na vidnom mestu, najkasnije 15 dana pre njihove primene. Prema članu 43. navedenog zakona, Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

Narodna banka Srbije je 30.06.2006. godine donela Odluku o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 57/06) koja je stupila na snagu 01.10.2006. godine i važila je u vreme kada su stranke u ovom sporu zaključile ugovor o kreditu. Prema tački 5. ove odluke, ponuda banke koja se odnosi na depozite koje banka prima, odnosno na kredite koje banka odobrava, treba da jasno i nedvosmisleno sadrži i podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope, koji u ponudi treba da budu navedeni i iskazani tako da klijenta ni jednog trenutka ne dovede u zabludu u pogledu bilo kog elementa tih podataka. Podaci koji se uključuju obračun efektivne kamatne stope odnose se na visinu nominalne kamatne stope, iznos naknada i troškova koje banka obračunava u postupku odobravanja kredita i iznos naknada i troškova koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije ugovora o kreditu.

Iz izloženog sledi da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga i da zato odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava, ali pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o tim troškovima. Pri tom, ponuda banke i na osnovu nje sačinjeni ugovor o kreditu trebali bi da budu ne samo gramatički razumljivi, već i takvi da klijent može na osnovu tačnih i razumljivih podataka proceniti ekonomske posledice koje iz ugovornog odnosa za njega proizilaze. Klijent se nalazi u podređenom položaju u odnosu na banku, kada je reč o mogućnosti pregovaranja i nivou informacija, zato je važno da se priroda stvarno pruženih usluga i troškova može razumno shvatiti ili izvesti iz celokupnog ugovora. Osim toga, klijent mora biti u mogućnosti da proveri postoji li poklapanje među različitim naknadama ili uslugama za koje se one naplaćuju.

Dakle, tuženi ima pravo na naplatu troškova ali samo pod uslovom da je njegova ponuda sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita tako da tužilac - korisnik kredita ni jednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč, odnosno iz čega se isti sastoje.

Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 16.09.2021. godine o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, pravno je valjana odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, pod uslovom da je ta obaveza jasno predočena korisniku kredita u predugovornoj fazi iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog ili nominalnog iznosa u ponudi. Banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja.

U ovom slučaju tuženi nije dokazao da je u predugovornoj fazi, dostavljanjem ponude informisao tužioca, kao korisnika kredita, o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na njegov teret, pa i troškova premije osiguranja, pa stoga tužilac nije pisanom ponudom, koja sadrži sve podatke iz tačke 5. stav 1. i 2. Odluke o jedinstvenom načinu obračuna i objavljivanja efektivne kamatne stope na depozite i kredite („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 57/06) važeće u vreme zaključenja ugovora o kreditu, bio jasno i nedvosmisleno upoznat sa iznosom naknada i troškova kredita, odnosno u konkretnom slučaju premije osiguranja. Zbog toga je ništava odredba pravnog posla zaključenog između parničnih stranaka o naplati premije osiguranja od tužioca, shodno odredbi člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je protivna prinudnim propisima. Posledice ništavosti je obaveza tuženog da tužiocu vrati ono što je primio po osnovu ništave odredbe ugovora, a to je iznos od 464.693,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja, u smislu odredbe člana 104., u vezi člana 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u drugom stavu izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić