Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna p itanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, te nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o fizičkoj deobi nepokretnosti na kojima su učesnice bile suvlasnici u po ½ dela, na način da svaka postaje isključivi vlasnik parcele na kojoj se nalazi objekat koji nesmetano drži i koristi, sa omogućenim pristupom parceli predlagača preko parcele protivnice predlagača prolazom dovoljne širine za prolazak vozila, traktora i kamiona od javnog puta do parcele predlagača, sve u skladu sa faktičkim državinskim stanjem. Revizijski navodi su usmereni na razrešenje činjeničnih pitanja u ovoj pravnoj stvari, kao i pravilnosti primene materijalnog prava, što nije razlog propisan članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Zakonom su izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizja nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kako se posebnom revizijom predlaže.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku propisnao je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog za fizičku deobu podnet je 10.03.2017. godine, a označena vrednost predmeta deobe iznosi 10.000,00 dinara, što je ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, tako da revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi sa članovima 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić