Apelacioni sud u Nišu je presudom 34Gž2 123/2023 od 18.05.2023. godine, odbio kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kuršumliji 2P2 89/2022 od 12.01.2023. godine, ispravljenu rešenjem istog suda 2P2 89/2022 od 06.04.2023. godine.

Protiv navedene drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavila je tužilja, kojom presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23) i zaključio da je revizija tužilje osnovana, jer je pobijana presuda u delu u kome je odbijena tužba i usvojena protivtužba doneta na temelju nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što je posledica pogrešne primene materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pravnosnažna presuda, stranke su zaključile brak ...2017. godine, u zajednici života dobili su dvoje dece, maloletnu GG rođenu ...2016. godine i maloletnog VV rođenog ...2019. godine. Zajednica života faktički je prestala ...2021. godine, kada je tužilja napustila zajednicu usled poremećenih bračnih odnosa. Tužilja iz prethodnog braka ima punoletnog sina. Zaposlena je i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 35.000,00 dinara mesečno, prima i materinski dodatak od 12.000,00 dinara mesečno, i povremeno radi kao frizer. Živi u ... kao podstanar, plaća zakupninu. Tuženi živi sa svojim roditeljima i decom u selu ..., a ima i kuću u ..., gde može da se preseli ukoliko bude potrebe kad deca krenu u školu. Ostvaruje prihode od stočarstva u visini od 200.000,00 dinara mesečno. Prema mišljenju Centra za socijalni rad ..., koji je imao u vidu mišljenje Centra za socijalni rad u Nišu, oba roditelja poseduju podobnost da samostalno vrše roditeljsko pravo, oboje prepoznaju potrebe maloletne dece, emocionalno su vezani, a Centar daje blagu prednost ocu, zbog toga što ume da prepozna i zadovolji potrebe svoje dece, vezan je za decu i ona su vezana za njega, imaju odlične materijalne i stambene uslove i ima podršku svojih roditelja. Ukoliko bi se deca poverila majci, postojala bi udaljenost porodice porekla tužilje, na čiju se pomoć ona poziva, jer tužilja živi u ..., a njena majka živi u ..., sa ocem nema kontakte, a brat joj je u ... . Ceneći nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad u ... i uzrast maloletne dece, prvostepeni sud je zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu dosadašnju emotivnu upućenost dece na oca koji se uspešno stara o njima, aktivno prati njihove razvojne potrebe, ima pomoć svojih roditelja sa kojima živi u zajednici i imajući u vidu njihove stambene i materijalne prilike. Drugostepeni sud je tu ocenu prihvatio kao pravilnu, s tim da smatra da okolnost da je tužilja napustila zajednicu života sa tuženim ne može biti otežavajuća za tužilju pri odlučivanju o poveravanju maloletne dece. Pri tom, ceneći žalbene navode tužilje, drugostepeni sud naglašava da je Centar za socijalni rad u ... prihvatio mišljenje Centra za socijalni rad u Nišu o roditeljskim kapacitetima i kompetencijama tužilje, odnosno da tužilja poseduje kapacitete i kompetencije roditelja, da je motivisana i želi vršenje roditeljskog prava, kao i da ima adekvatne uslove za pravilan rast i razvoj dece. Dakle, majka ima potrebne sposobnosti da vrši roditeljsko pravo. Drugostepeni sud obrazlaže da doneta odluka o poveravanju dece na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu može biti promenjena, ukoliko se promene i konkretne okolnosti ovog slučaja, kao i ukoliko se utvrdi da jedan od roditelja koristi decu kao sredstvo i prednost u sukobu sa drugim roditeljem, i ukoliko se promene stambene, materijalne i druge okolnosti na strani roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011 – dr zakon i 6/2015) propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.). Odredbom člana 266. stav 1. istog Zakona, u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Prema iznetim razlozima u pobijanoj odluci za sada ne proizlazi zaključak da su u konkretnom slučaju svi elementi potrebni za procenu najboljeg interesa deteta pravilno utvrđeni i da je u interesu maloletne dece parničnih stranaka da i dalje žive u porodici sa ocem, kao samostalnim nosiocem vršenja roditeljskog prava.

Analizom elemenata za procenu najboljeg interesa dece kojima su se sudovi rukovodili i razloga koje su izneli za donetu odluku o poveravanju dece na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, Vrhovni sud je zaključio da nedostaju razlozi kojima se doneta odluka opravdava. Nabrojani su različiti aspekti od uticaja na donošenje odluke, ali se u tim aspektima oba roditelja pokazuju podobnim da samostalno vrše roditeljsko pravo. Oba roditelja prepoznaju potrebe maloletne dece, oba roditelja su emocionalno vezana za decu, a maloletna GG i verbalizuje da joj je podjednako lepo i kod oca i kod majke. Drugostepeni sud pravilno nije prihvatio razloge prvostepenog suda koji se tiču okolnosti da je tužilja napustila zajednicu života sa tuženim i da su tom prilikom deca ostala sa ocem. Dalji razlozi odnose se na dosadašnju emotivnu upućenost dece na oca koji se uspešno stara o njima, aktivno prati njihove razvojne potrebe i ima pomoć svojih roditelja sa kojima živi u zajednici, te na njihove stambene i materijalne prilike. Ovaj kriterijum je nedovoljno raspravljen da bi mogao da prevagne u odlučivanju o poveravanju maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu. U prvostepenoj presudi se navodi da je tuženi u postupku izjavio da trenutno živi sa svojim roditeljima i maloletnom decom u selu ..., gde obavlja delatnost u registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, ali da ima kuću u ... gde može da se preseli ukoliko bi bilo potrebno zbog dece, kada krenu u školu. Zaključak sudova da tuženi prema svojim prilikama može deci da obezbedi adekvatan smeštaj, brigu i negu imajući u vidu finansijsku situaciju koja je na zavidnom nivou, nema podlogu u ovako utvrđenim činjenicama o stambenim prilikama tuženog. Ovo tim pre, što su prema utvrđenim činjenicama deca već upisana u vrtić u ..., a žive u ... . Sa druge strane, za stambene prilike majke je takođe utvrđeno da ima adekvatne uslove za pravilan rast i razvoj dece. Svakako da okolnost da je iznajmila stan u kome živi ne može da bude odlučujuća. Takođe ni finansijska situacija oca, koju prvostepeni sud ocenjuje da je na zavidnom nivou, ne može da bude odlučujuća za ocenu najboljeg interesa dece, jer oba roditelja prema svojim finansijskim prilikama i potrebama dece treba da doprinose njihovom izdržavanju, bez obzira koji roditelj vrši roditeljsko pravo. Jedan od odlučnih elemenata, uzrast dece, nije ocenjen, i o tome nisu dati razlozi. Razlozi presuda nisu obuhvatili ocenu mogućih (pozitivnih i negativnih) efekata donete odluke na decu, niti su upoređeni sa efektima koje bi proizvelo poveravanje dece majci, u konkretnim okolnostima. Time je izostala primena pravila postupka u procesu donošenja odluke, koja u obrazloženju mora da ukaže da je najbolji interes deteta eksplicitno uzet u obzir, i na osnovu kojeg kriterijuma je odmeren.

Prema takvom stanju stvari, ocena Vrhovnog suda je da je odluka o poveravanju dece na vršenje roditeljskog prava ocu, preuranjena. Tom zaključku doprinosi i razlog drugostepenog suda, prema kome odluka može biti promenjena ukoliko se promene i konkretne okolnosti slučaja, odnosno ukoliko se promene stambene, materijalne i druge okolnosti na strani roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo, a ne iznosi se koje su to stambene, materijalne ili druge okolnosti na strani majke, koje su bile od uticaja, a trebalo bi da se promene da bi se donela drugačija odluka o vršenju roditeljskog prava.

S obzirom navedeno, ukinute su obe presude, primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku u delu odluke o vršenju roditeljskog prava, i posledično u delu odluke o uređivanju načina održavanja ličnih kontakata između dece i drugog roditelja i o obavezi tužilje da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece tuženom plaća novčane iznose mesečno, te u delu odluke o troškovima postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić