Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 178/17 od 20.04.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca protivtuženog AA i tužene – protivtužilje BB i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu P2 203/15 od 09.11.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene – protivtužilje za izmenu odluke o visini izdržavanja za maloletnu VV, tužena – protivtužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilac-protivtuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“,br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene – protivtužilje delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici čiji je brak razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Ražnju P2 1521/11 od 18.11.2012. godine. Ovom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa oca sa maloletnim detetom i obavezan je tužilac – protivtuženi da kao otac doprinosi izdržavanju deteta od 7.000,00 dinara mesečno. Maloletno dete VV, rođena je ... godine, pohađa predškolsku ustanovu i njene potrebe za ishranom, garderobom, higijenom su 14.000,00 mesečno. Oba roditelja su nezaposlena, ali su zdravi i radno sposobni. Tužilac povremeno i u kratkom periodu odlazi kod srodnika u inostranstvo gde je radno angažovan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja sudovi su zaključili da se nisu stekli uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona i odbili tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju maloletnog deteta, ceneći da su ukupne potrebe deteta utvrđene na 14.000,00 dinara mesečno i da roditelji podjednako treba da učestvuju ovim iznosom.

Međutim, nižestepene presude su donete pogrešnom primenom materijalnog prava.

Porodični zakon u članu 160. propisuje da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.); potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.); mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da se izdržavanje, po pravilu, određuje u novcu, a članom 162. propisano je da poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (stav 1.); ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (stav 3.). Članom 164. istog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da su potrebe maloletnog deteta parničnih stranaka za izdržavanjem 14.000,00 dinara mesečno. Maloletno dete rođeno je ... godine i presudom od 18.11.2012. godine, određena je visina od 7.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje deteta koji je tužilac, kao dužnik izdržavanja u obavezi da plaća.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno zaključku nižestepenih sudova, promenjene su okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o izdržavanju deteta, u tom smislu što je u vreme određivanja visine doprinosa izdržavanju, dete bilo staro godinu dana, a sada je dete u uzrastu od šest godina. To znači da su po prirodi stvari potrebe deteta za odećom, obućom i ishranom, sada promenjene, a osim toga, dete pohađa i predškolsku ustanovu, čime su dodatno povećane potrebe za njenim izdržavanjem. Iako ukupna suma izdržavanja nije promenjena, to nije od uticaja na obavezu oca, kao dužnika izdržavanja, da doprinosi izdržavanju deteta u većem iznosu od onog koji je određen ranijom odlukom. Dosuđeni iznos od 10.000,00 dinara mesečno je odmeren imajući u vidu da je otac mlad, zdrav i radno sposoban, kao i da može dodatnim angažovanjem da doprinosi izdržavanju deteta u ovom iznosu, čime neće biti ugrožena njegova egzistencija. Pritom je uzeto u obzir i da je dete povereno majci na vršenje roditeljskog prava, te da otac ne učestvuje svakodnevno o staranju deteta. Stoga su ispunjeni uslovi propisani članom 164. Porodičnog zakona za promenu visine doprinosa tužioca – protivtuženog u izdržavanju deteta koji je određen ranijom sudskom presudom.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom delu kojim je odbijen zahtev za određivanje izdržavanja od dosuđenih 10.000,00 dinara do traženih 12.000,00 dinara mesečno, revizija je neosnovana, te je doneta odluka kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev za naknadu troškova za sastav revizije je odbijen imajući u vidu razloge pravičnosti, pa je u skladu sa članom 207. Porodičnog zakona, u vezi člana 150. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić