.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21140/2023
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca „SERBIA BROADBAND – SRPSKE KABLOVSKE MREŽE“ DOO Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dejan Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Arsić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1000/23 od 10.05.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1000/23 od 10.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1000/23 od 10.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 556/21 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je u celosti rešenje javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz ... IIVK 909/20 od 19.10.2020. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za komercijalno pružanje usluga iz oblasti kablovskih telekomunikacija isplati ukupan iznos od 12.238,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kako je to bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1000/23 od 10.05.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda u pogledu iznosa od 1.242,55 dinara i kamate na taj iznos utoliko što je održano na snazi rešenje javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića iz ... IIvk 909/20 od 19.10.2020. godine za iznos od 1.242,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2019. godine do isplate i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.700,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštitie u ovom sporu je isplata duga za pružene usluge kablovske televizije prema ispostavljenim računima. Činjenično-pravni zaključak drugostepenog suda je da potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 1.242,55 dinara prema računu od 31.08.2019. godine kao verodostojnoj ispravi nije zastarelo prema članu 378. stav 1. tačka 2. Zakona o obligacionom odnosima do momenta podnošenja inicijalnog akta - predloga za izvršenje na osnovu navedenog računa. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog suda ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse jer tuženi uz reviziju nije dostavio suprotne odluke iz kojih bi proizilazilo da je na drugačiji način odlučivano o prigovoru zastarelosti potraživanja u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Zbog toga se u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.
Inicijalni akt - predlog za izvršenje podnet je 25.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 1.242,55 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.
Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
