.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21177/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Surdulica, koga zastupa Pravobranilaštvo Opštine Surdulica, radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1237/22 od 04.07.2022. godine, u sednici veća održanoj 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1237/22 od 04.07.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1237/22 od 04.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 410/18 od 29.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 800,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je stavom drugim izreke presude obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.800,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1227/19 od 26.05.2020. godine, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Tužilja je podnela predlog za ponavaljanje postupka pred Višim sudom u Vranju dana 19.04.2021. godine, na osnovu člana 426. st. 1. tač. 9, 12. i 11. ZPP, navodeći da je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu Rev 4754/2019 od 25.11.2019. godine, kojom je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo drugačiju odluku o troškovima postupka i stranci dosudio ove troškove.
Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 1237/22 od 04.07.2022. godine, odbijen je predlog tužilje za ponavljanje postupka Gž 1227/19 pred Višim sudom u Vranju, zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, a tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove nastale povodom predloga za ponavljanje postupka.
Protiv navedenog rešenja o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) izričito su propisani uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji stranke, u situaciji kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Tužilja revizijom osporava rešenja Višeg suda kojim je odbijen njen predlog za ponavljanje postupka, a u postupku čije ponavljanje traži Viši sud je preinačio prvostepeno rešenje kojim su joj troškovi postupka dosuđeni i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer za posebnu reviziju protiv rešenja po predlogu za ponavljanja postupka u delu kojim je odlučeno o troškovima kao sporednom zahtevu stranke, nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisi ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 420. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 420. stav 1. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okonačan, dok je stavom 5. istog člana propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.
Tužilja je izjavila reviziju protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, kojim je predlog za ponavljanje postupka odbijen. S obzirom da je članom 420. stavom 5. ZPP propisano da je revizija dozvoljena samo protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka, to proizlazi da revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
