Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prema listu nepokretnosti broj .. KO Novi Sad na dan 09.09.2022. godine tužilac je upisan kao nosilac prava svojine sa udelom od 14083/38106 na kat. parc. .. ukupne površine 5995m² i načinom korišćenja – zemljište pod delom zgrade u površini od 21m² i njiva druge klase u površini od 5974m². Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu R1 215/19 od 14.02.2020. godine koje je ispravljeno rešenjem istog suda R1 215/19 od 29.11.2023. godine, dozvoljena je deoba suvlasničke zajednice na parcelama upisanim u ln. br. .. KO Novi Sad 4 ukupne površine od 1ha 68a i 65m² srazmerno suvlasničkim udelima, pa je tužilac stekao svojinu na realnom delu od kat. parc. .. u površini od 5705m² koja je sada u funkciji ulice – saobraćajnice. Preostali realni deo od kat. parc. .. u površini od 92m² stekao je BB i to realni deo njive druge klase u površini od 71m² i deo zemljišta pod delom zgrade sa delom kuće u površini od 21m². Predmetnu kat. parc. .. tužilac je stekao po osnovu nasleđivanja od svog oca u toku 2006. godine. Ta parcela je sada ulica, a tužiočev pravni prethodnik ni na koji način nije učestvovao u izgradnji ulice. Planom generalne regulacije prostora za taj deo grada predmetna parcela je namenjena većim delom za površinu javne namene tj. za Ulicu ... i deo Ulice ... u površini od 55726m², a manjim delom u površini od 269m² za poslovanje na ulaznim pravcima. Prema faktičkom stanju deo kat. parc. .. predviđen je za površinu javne namene Ulica ... i deo ... i najvećim delom je priveden planskoj nameni u površini od 98,36%, dok u površini od 1,64% površine nije priveden svoj planskoj nameni, odnosno koristi se kao deo dvorišta. Postupak eksproprijacije naznačene parcele nije vođen, niti je pravnom prethodniku tužioca isplaćena bilo kakva naknada. Tužilac je nakon izvršene deobe u vanparničnom postupku postao vlasnik realnog dela kat. parce. .. u površini od 5705m².

Visina tržišne vrednosti predmetne parcele u zauzetoj površini utvrđena je iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, datog na osnovu procene, pri čemu je uzeta u obzir i procena Poreske uprave. Tako je utvrđeno da je vrednost po m² oduzetog dela parcele 8.908,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi Grad Novi Sad u obavezi da tužiocu isplati novčanu naknadu za katastarsku parcelu broj .. KO Novi Sad 4 u obimu 5705 m2, jer se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjima zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, s obzirom da mu je pravo svojine faktički oduzeto, a tuženi je samo upisan kao korisnik navedene katastarske parcele.

Pravno stanovište nižestepenih sudova kao pravilno prihvata i Vrhovni sud, zbog čega su neosnovani navodi i razlozi revizije tuženog kojim se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.). Saglasno navedenom dozvoljeno oduzimanje prava svojine koji ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulatovno ispunjena dva uslova, da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 70/11 ... 105/14) propisano je da se dobrim u opštoj upotrebi javne svojine smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulica, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. da su dobra u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda, koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritorji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog ili drugog reda), i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze.

U konkretnom slučaju, sporno zemljište označeno kao katastarska parcela .. upisana u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad 4 na kojoj je tužilac bio vlasnik Planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu, pa u situaciji kada je zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave određeno za ulicu, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje javna svojina. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo javna svojina izuzme iz poseda ranijeg korisnika i za to mu isplati odgovarajuću naknadu.

Kako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je zemljište na kojem je tužilac bio vlasnik promenilo nosioca prava svojine i po zakonu postalo javna svojina, pa tužilac kome je oduzeto pravo svojine ne može trpeti štetu i posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženi Grad Novi Sad obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksprorijacije zemljišta, u visini odmerenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Pasivna legitimacija tuženog Grada Novog Sada proizlazi iz odredbe člana 10. st. 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, s obzirom da je sporna parcela planirana za ulicu koja je shodno navedenoj zakonskoj odredbi u svojini jedinice lokalne samouprave, zbog čega je tuženi Grad Novi Sad u obavezi da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu. Kod utvrđenja da sporni deo parcele predstavlja nekategorizovani put, bez uticaja su revizijski navodi da je u pitanju samo donošenje planskog akta koji ne znači da je izvršeno deposediranje prava vlasništva, odnosno prava korišćenja.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković