.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21240/2022
22.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Dragane Boljević, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Lazarević i Nikola Živulović, advokati iz ... i Milutin Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih Javno stambeno preduzeće „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, čiji je zajednički zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 292/22 od 01.08.2022. godine, u sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 292/22 od 01.08.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 292/22 od 01.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 7505/20 od 14.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužilji na ime duga prvotuženog i naknade štete drugotuženog po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije solidarno isplate iznos od po 49,00 dinara za svaki mesec ponaosob počev od 01.10.2017. godine zaključno sa 30.06.2020. godine sa zakonskom zateznom kamatom pojedinačno za svaki iznos počev od 15-og u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 4.500,00 dinara, a stavom trećim izreke, otkazano je ročište za glavnu raspravu.
Rešenjem Višeg suda Kragujevcu Gž 292/22 od 01.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 7505/20 od 14.04.2021. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona i čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog spora.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23).
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u zakonu, je merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
