.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 21258/2022
22.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Stanimirović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3656/22 od 14.09.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3656/22 od 14.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 1596/21 od 31.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova isplati iznos od 4.300.000 evra sa kamatom od 03.06.2016. godine do isplate, kao i na ime naknade materijalne štete iznos od 672.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2015. godine do isplate, iznos od 643.664,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2015. godine kao i iznos od 411.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.07.2008. godine do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 3656/22 od 14.09.2022. godine, potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 1596/21 od 31.03.2022. godine, a žalbu tužioca odbio kao neosnovanu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po tužbi tužioca protiv tužene Republike Srbije, vođena je parnica radi naknade štete koja je okončana pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11538/14 od 03.06.2016. godine, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbijen. Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju koju je Vrhovni kasacioni sud odbio, kao neosnovanu, presudom Rev 5015/19 od 30.09.2020. godine. Zaključkom Javnog izvršitelja Ii 48/17 od 12.03.2021. godine, utvrđeno je da je preduzeta poslednja izvršna radnja u tom predmetu vođenom protiv tužioca, kao izvršnog dužnika, za naplatu troškova postupka u predmetu P 11538/14, pa je zaključen izvršni postupak u predmetu izvršenja, tako što je izvršni dužnik u celosti izmirio svoju obavezu. Javni izvršitelj je, rešenjem od 29.03.2021. godine odredio troškove izvršnog postupka koji padaju na teret izvršnog dužnika u iznosu od 71.786,76 dinara. Upravni sud je presudom U 9061/19 od 30.08.2021. godine, uvažio žalbu tužioca i poništio rešenje Republičkog geodetskog zavoda od 24.04.2019. godine kojim je odbijen, kao neosnovan, zahtev za ispravku greške o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima. Tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete zasniva se na činjenici da sud koji je postupao i doneo odluku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11538/14, je bio stvarno nenadležan i da mu je postupanjem sudova prouzrokovana šteta koju je tužena dužna da mu naknadi.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili primenom odredbe člana 172. ZOO, odredbe člana 142. stav 2. i 149. stav 1. Ustava RS i člana 3. stav 2. Zakona o sudijama („Sl. glasnik RS“, br.116/08...76/21). Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužiocu bilo omogućeno u postupku po pravnim lekovima da iznese svoju argumentaciju koja je bila predmet razmatranja prilikom ocene osnovanosti tih pravnih lekova i da tužilac koji je u ovom postupku tvrdio da mu je postupanjem sudija i drugih državnih organa bila pričinjena šteta, je bio dužan da tu činjenicu dokaže na osnovu odredbe člana 228. ZPP, predlaganjem izvođenja odgovarajućih dokaza kojima bi potkrepio iznete navode, a što je propustio da učini.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koje njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.
Zakon o sudijama („Sl. glasnik RS“, br.116/08...76/21), u odredbi člana 22. propisuje da je sudija slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava u svemu o čemu odlučuje i nije dužan da ikome pa ni drugim sudijama i predsedniku suda objašnjava svoja pravna shvatanja izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.
U konkretnom slučaju, u postupcima koje je tužilac inicirao po zahtevu za naknadu štete, postupao je stvarno nadležan sud, a tužilac je izjavljivao pravne lekove o kojima su odlučivali takođe nadležni sudovi. Tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu u uzročnoj vezi sa nezakonitim ili nepravilnim radom sudova i javnih izvršitelja, a činjenica da su parnični i izvršni postupci okončani nepovoljno po tužioca i njegovog pravnog prethodnika, ne znači da su odluke u tim postupcima donete nezakonito ili nepravilnim radom suda, odnosno nadležnog državnog organa. Uslov za obavezivanje na naknadu štete je protivpravno postupanje, u konkretnom slučaju nezakonit ili nepravilan rad organa tužene, jer svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koja mu je nezakonitim i nepravilnim radom prouzrokovalo službeno lice, na osnovu odredbe člana 35. Ustava RS. Međutim, da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica, po pravilima odgovornosti za drugog, on treba da dokaže, pored opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta), da je štetu pričinio organ pravnog lica nezakonitim radom u vršenju svoje funkcije, odnosno nepravilnim radom. Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, dok se pod nepravilnim radom podrazumeva činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti, koje šteti pravu ili interesima nekog lica. Pošto takvog postupanja nadležnog organa tužene, u konkretnom slučaju, nije bilo sledi da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, pa je pravilno odlukom nižestepenih sudova odbijen, a tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
