.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21259/2022
22.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vasović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Dejan Dragić, advokat iz ... i Dimitrije Milić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6369/20 od 24.08.2022. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6369/20 od 24.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 6266/19 od 03.08.2020. godine stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati 75.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos po kamatnoj stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, obračunatom prostom metodom od 23.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 454.374,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6369/20 od 24.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati 75.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na 75.000 evra isplati zakonsku zateznu kamatu od 23.01.2017. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom se primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u dugogodišnjim prijateljskim odnosima. Tužilac je tuženom u julu 2008. godine pozajmio 25.000 evra bez kamate i u avgustu 2008. godine 50.000 evra bez kamate. Stranke nisu sačinile ugovor niti potvrdu o primopredaji novca zbog poverenja koje tužilac ima prema tuženom. Tuženi nije vratio primljeni zajam (nakon ugovorenog roka).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 277., 395, 557 i 562 stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, obavezali tuženog da tužiocu vrati pozajmljeni iznos od 75.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom.
Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Članom 557. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO propisano je da se ugovorom o zajmu zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Prema članu 562. stav 1. istog Zakona zajmodavac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.
U konkretnom slučaju, stranke su zaključile usmeni ugovor o zajmu sa ugovorenim rokom vraćanja u smislu člana 557 i 562 stav 1. ZOO i tuženi je kao dužnik pao u docnju usled nevraćanja pozajmljenog iznosa tužiocu u ugovorenom roku (koji je istekao pre podnošenja tužbe). Kod takvog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog na povraćaj pozajmljenog iznosa sa zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate primenom člana 277. u vezi člana 324. ZOO, krećući se u okviru granica postavljenog tužbenog zahteva.
Pravilno je primenjen i član 395 ZOO, na vraćanje pozajmljenog iznosa (glavnog duga) sa pripadajućom kamatom, jer je u pitanju devizno potraživanje. Prema članu 395. ZOO, ako novčana obaveza glasi na plaćanje u stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze (valutne obaveze). Konverzija glavnog duga i kamate može se, s toga, vršiti samo u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stoga, kako pravilno zaključuje i drugostepeni sud, tužilac kao poverilac novčanog potraživanja u evrima, u smislu člana 395. ZOO, imao pravo da zahteva od tuženog isplatu dugovanog, kao i pripadajuću kamatu, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Ostali navodi revizije su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci .
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
